Још од октобарских избора, на којима је у Републици Српској победила коалиција окупљена око Милорада Додика и његовог СНСД-а, траје натезање политичких фактора у БиХ око формирања савета министара. Бошњачке странке пред српску страну постављају услов прихватања пута у НАТО (МАП) за формирање Савета министара, што је за РС неприхватљиво, с обзиром на Декларацију о војној неутралности.
Кандидат за председавајућег Савета министара овог пута мора да дође из редова српског народа. Зоран Тегелтија, кандидат победника на изборима у РС, неприхватљив је за СДА, која жели кандидата из опозиционог СДС-а. Председник СДС-а Мирко Шаровић недавно се самопрогласио за кандидата за председавајућег Савета министара БиХ.
Одговор на правно насиље
За мере које Додик наводи да ће увести тешко је наћи уставни или законски основ, каже некадашњи судија Уставног суда БиХ Крстан Симић, али он подсећа да није било ни законског основа за одлуке високог представника.
„Анекс 10 Дејтонског споразума је погрешно тумачен кад је високи представник доносио одлуке, тако да смо сада суочени са правним апсурдом — да морају да се на незаконит, неуставан начин, противан концепту државе БиХ ставе ван снаге одлуке које су такође незаконито и без уставног основа, па чак и без основа у Дејтонском споразуму наметнуте и примењују се на територији БиХ“, каже Симић.
Слична је ситуација са најављеним престанком уплаћивања пореза. Јер су, на пример, и оснивање Суда и Тужилаштва БиХ, као и многе друге одлуке биле неутемељене у праву и дуги низ година биле индикатор незадовољства у РС, па сад следи реакција.
„Надам се да ће разум превладати, пре свега на страни партија из Федерације око формирања власти, и да нећемо доћи у ситуацију која би изазвала велику кризу која би захватила БиХ и која би се апсолутно одразила и на стање у региону и на његову безбедност. То никоме није у интересу, а не би било у интересу ни међународној заједници, већ би и она требало да утиче да се испоштује воља бирачког тела у РС, која је ипак дала поверење коалицији око Милорада Додика“, сматра Симић.
Босански парадокс
Шта је од најављених мера оствариво, а шта Милорад Додик заправо жели, анализира нам и политички аналитичар Цвијетин Миливојевић:
„Мислим да у овој фази Додиков циљ јесте да натера, пре свега, представнике СДА, односно Бакира Изетбеговића, да у формирању централних органа власти овај пут испоштују вољу српског народа, грађана РС, а неспорни победник на тим изборима била је коалиција око СНСД-а Милорада Додика. Парадоксално је да, упркос томе што је потпуно јасно ко су победници унутар бошњачког народа, ко су победници унутар хрватског и унутар српског народа, само захваљујући Изетбеговићевој опструкцији ми ни дан-данас немамо Савет министара БиХ“.
Када говори о остваривости најављених мера, Миливојевић наглашава да се однос снага унутар Већа за примену мира променио — Русија се другачије односи према питањима унутар БиХ од земаља западне Европе и САД, за које српски народ представља реметилачки фактор, док Турска има патерналистички однос према Бошњацима.
Могу ли се променити одлуке високог представника
Наш саговорник констатује да је изводљиво поништити одлуке високих представника, али да све потезе треба мерити циљем — да ли желите да тиме уђете у процес раздруживања или не.
„Ја не мислим да у овом тренутку руководство РС жели да уђе у процес раздруживања. Мислим да, пре свега, жели оно што је по мом мишљењу и природно, а то је да врати оно што јесу изворне надлежности РС према Дејтонском споразуму, односно према Уставу, који је један од анекса тог споразума“, каже Миливојевић.
Републици Српској одузето је око 70 надлежности, међу њима и неке веома озбиљне — РС је пре одлука високих представника имала и војску, спољну и фискалну политику. Оно што Додик жели, према Миливојевићевом тумачењу, јесте враћање на стање пре него што су представници имагинарне међународне заједнице почели да одлучују уместо конститутивних народа БиХ.
