„Русија је изразила одређену одговорност објавивши једнострани мораторијум на размештање таквог типа наоружања, када и уколико оно буде произведено, све док САД не направе такав корак у било којој области света. Због тога је избор на САД. Вашингтон треба да одлучи којим ће путем поћи“, рекао је Рјабков у интервјуу за телевизијски канал РТ.
Руски дипломата је, такође, рекао да саопштења НАТО-а о томе да неће размештати ракете у Европи нису убедљива за Русију.
„Могу само да кажем да пажљиво и опрезно пратимо саопштења руководства НАТО-а и чланица Алијансе. Нама нису уверљива бројна саопштења представника НАТО-а да Алијанса нема никакве планове или намере да размешта такве ракете када их САД буду произвеле. Као што већ знамо, на основу претходног искуства, планови могу да се мењају прилично брзо и било какав изговор може бити лако пронађен у актуелној неспокојној политици“, рекао је Рјабков.
Он је поново позвао НАТО да објави мораторијум на размештање ракета средњег и кратког домета у Европи.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг одбацио је идеју увођења мораторијума на размештање ракета средњег и кратког домета и нагласио да у Европи „нема нових ракета САД или НАТО-а“.
Другог августа обустављено је дејство Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета. Почетком ове године Вашингтон је саопштио да иступа из тог Споразума, оптуживши Русију да га нарушава. Москва је одбацила све оптужбе, а почетком јула председник Русије Владимир Путин потписао је Закон о обустављању Споразума.
Москва није изненађена због нових америчких санкција
Москва није изненађена због увођења новог пакета санкција због „случаја Скрипаљ“, рекао је Рјабков.
Раније је објављено да САД уводе други пакет санкција Русији због „случаја Скрипаљ“, зато што Москва, наводно, није доставила захтеване гаранције у оквиру америчког закона.
„Пратимо то од прошле године, када је такав пакет санкција био први пут уведен. Администрација председника САД Доналда Трампа редовно намеће санкције и друге ограничавајуће мере Русији“, навео је дипломата и додао да се руска економија већ адаптирала на таква дејства САД.
Први пакет санкција у оквиру америчког Закона о контроли хемијског и биолошког наоружања ступио је на снагу у августу прошле године.
Други пакет санкција, према том закону, подразумева шест варијанти санкција, од којих амерички председник треба да примени најмање три. Међу њима су смањење нивоа дипломатских односа, забрана америчким банкама да издају кредите земљи која је под санкцијама, спречавање међународних зајмова, забрана америчким компанијама да извозе робу и технологију (с изузетком прехрамбене и пољопривредне) у ту земљу, забрана сваког увоза из земље под санкцијама и забрана летова државних авио-компанија.
У енглеском граду Солсберију 4. марта 2018. године, према тврдњама британских власти, отровани су бивши официр ГРУ Сергеј Скрипаљ и његова кћерка Јулија. Лондон сматра да је у тровање Скрипаља супстанцом А-234 умешана руска држава, што Москва категорички негира.
