Председник САД Доналд Трамп је затражио да европске државе повуку 2.500 њихових држављана које су америчке снаге у Сирији заробиле као борце „Исламске државе“. У супротном ће, како је рекао, бити приморан да их „пусти у Европу“. Поједине земље ЕУ су раније већ одбиле да врате своје држављане који су се у Сирији борили на страни ДАЕШ-а.
На питање Спутњика да ли очекује да ће иједна земља да се одазове захтеву Трампа, један од водећих светских експерта на пољу исламизма, професор међународних односа на норвешком Универзитету природних наука, др Стиг Јарл Хансен каже да не очекује да то ико уради.
Празна претња
„На ову изјаву ће се гледати као на угрожавање суверенитета, а одбрана сопствене независности за многе државе данас постаје кључна. Уколико је Трамп желео да постигне нешто од овога, тиха дипломатија била би делотворнија“, оценио је Хансен.
На питање има ли основ да САД повуку потез који Трамп најављује и да ли је уопште могуће просто „пустити“ некадашње ратнике „Исламске државе“, он одговара констатацијом да је то празна претња. Сматра да ће већина затвореника остати у ирачком притвору, међу разним фракцијама у Ираку, код западних савезника у Сирији, Асадовог режима, као и у многобројним избегличким камповима.
„Ово није први пут да Трамп захтева од Европе да прими назад своје држављане. У фебруару је објавио твит у којем говори да Европа мора да их прихвати, иначе ће САД бити приморане да их пусте. Европске државе исказале су помешане реакције поводом те изјаве, али за сада ниједна није показала спремност да прими борце ДАЕШ-а које су ухапсиле снаге САД“, указао је Хансен.
Запитан како би евентуално присуство бораца ДАЕШ-а утицало на безбедност у Европи уколико би чланице Европске уније ипак попустиле под Трамповим притиском, саговорник Спутњика каже да он, заправо, разуме реаговање америчког председника.
Двоструки стандарди
„Може бити да су ратници ДАЕШ-а у Сирији и Ираку више глобални проблем него за Европу. Прво, могло би их бити много у избегличким камповима, па чак и у притвору фракција које су се бориле против ’Исламске државе‘, па ће бити пуштени због недостатка капацитета и надгледања. То смо видели и раније. Друго, фракције које се боре против ДАЕШ-а, укључујући и Асадов режим су слабе, а страни борци би у целини могли би да створе кадар из којег би ’Исламска држава‘ поново могла да се подигне“, наводи норвешки стручњак за ислам, подсећајући да то већ био случај када се 2008. За ДАЕШ-овог претходника причало да је поражен, па се поново уздигао.
Уз то, Хансен указује на статистичке податке према којима је врло низак ризик од терористичких акција повратника у Европу из редова ДАЕШ-а, да то учини један од 100. Западне земље, притом, имају боље затворске и обавештајне капацитете од оних на Блиском истоку.
А на питање да ли док позива Европу да прихвати своје држављане из редова ДАЕШ-а САД чини исто, саговорник Спутњика је јасан:
„Не чини и то су дупли стандарди.“
