Свеже јабуке, па још ако нису третиране пестицидима, извор су витамина, минерала, доносе много користи људском организму и по томе се убрајају међу шампионе корисности међу воћем. Једно од чудесних својстава јабука јесте и то да један плод у себи носи сву силу бактерија, реда величине 100 милиона.
Како треба јести јабуку
У чланку из научног журнала „Фронтирс ин микробиолоџи“ троје истраживача са Института за биотехнологије животне средине из Граца израчунали су колико бактерија унесемо у организам кад поједемо једну јабуку. Колико је тај број спектакуларан илуструје чињеница да просечан човек у свом организму има око 100 милијарди микроорганизама, неопходних за нормално функционисање наших тела.
Добра вест за бактериофобе јесте то што су доминантне бактерије редом корисне за човека: proteobacteria (80 одсто), bacteroidetes (9 одсто), actinobacteria (5 одсто) и firmicutes (3 одсто). Истраживачи су открили и то да постоје разлике у својствима између оних јабука које су узгојене конвенционално (најпростије речено то су јабуке које расту на стаблу у дворишту под кишом и сунцем), и оних у екстензивном или органском узгоју.
Троје истраживача из Граца утврдило је да се највише корисних бактерија у јабукама налази у средишњем делу плода. Њихова је процена да они конзументи који једу само кору и плашт, „месо“ јабуке, а изразито пазе да не загризу средишњи део, у организам уносе само једну десетину корисних бактерија.
Колику улогу у здрављу човека има здрав систем органа за варење с добром цревном флором показују најновија истраживања одређених болести, чак и неких попут Алцхајмерове, према којима се чини да постоји директна веза између стања органа за варење и неких врло незгодних обољења.
Шта битно разлику домаће од „индустријских“ јабука
Цревну флору чине бактерије, гљиве, што је код здравог човека добра вест, и вируси, што баш и није најсрећније, али не представља проблем код особа које имају уравнотежену цревну флору. Кувањем или другим термичким обрађивањем хране то корисно својство воћа и поврћа се поништава, преноси хрватски портал „Експрес“.
А колико је тачно кориснији плод јабуке из природног, такозваног биолошког узгоја у односу на плодове из интензивног узгоја?
У неким посматраним случајевима разлика је износила чак и неколико пута више човеку корисних и неопходних бактерија код органски узгојеног воћа у односу на оно узгојено на великим газдинствима. У тако природно узгојеним јабукама научници су пронашли и пуно више lactobacillusa, бактерије која је иначе главни разлог зашто људи по градовима посежу за пробиотичким јогуртима како би одржавали пробаву нормалном.
Даље, у свежим јабукама, односно у онима које су релативно брзо са стабла стигле конзументу на мени, стоји даље у истраживању, утврђено је и битно мање бактерија shigella, микроорганизма који у случају развоја у цревима у великим концентрацијама, изазива врло незгодан пролив. А код јабука које су узгојене сасвим природно, такве бактерије уопште нису пронађене.
Процват и каменом добу
Јабуке су, иначе, у последње време у научном свету велики хит за истраживање. У мају је одјекнуло спектакуларно откриће Палеоетноботаничке лабораторије са Одељења за археологију Института Макс Планк из Јене о пореклу овог воћа.
Група научника која је истраживала геном појединих сорти јабука и то комбиновала с најновијим археолошким открићима, утврдила је да су људи дивље јабуке скупљали и јели још пре више од 10.000 година у западним деловима Азије, дакле још у каменом добу. Јабуке су се у то време, као стабла, врло брзо шириле захваљујући великим животињама, у првом реду мамутима и јеленима, који су такође имали апетит за то укусно и корисно воће.
Како су те животиње мигрирале хиљадама година, тако су у свом измету преносиле и семенке које би клијале сваки пут још неколико километара даље, што је, показало се, довело до велике раширености тих биљака. С престанком последњег леденог доба нестало је и тих великих животиња и таква експанзија јабука нагло је престала.
За модерне сорте јабука научници су генетском анализом утврдили да изворно потичу из југоисточних крајева Казахстана и из изолованих долина на северу Киргистана, Таџикистана и Узбекистана. Даљим истраживањима открили су и то да јабуке какве данас познајемо, изворно потичу од најмање четири врсте дивљих јабука из каменог доба.
Колико је јабука човеку била битна кроз толике миленијуме показује и велики успех човечанства у оплемењивању дивљих сорти јабука до култивисаних какве гајимо данас. Реч је о великом подухвату зато што јабука има битно дужи развојни циклус, што значи да је у прадавним временима за развој све бољих и кориснијих хибрида било неопходно да се људи из генерације у генерацију интензивно баве њиховим узгојем.
