Препознатљиво лице јавног сервиса, водитељка Јутарњег програма РТС-а Драгана Косјерина поверила нам је и какве емоције гаји према свом родном граду Сарајеву, који је стицајем околности морала да напусти као петогодишњакиња.
„Прошао је дуги низ година пре него што сам освестила у себи потребу да се враћам у Сарајево. Моји родитељи из разумљивих разлога не уживају нарочито у томе, јер верујем да им то буди болне успомене. Ја сам, са једне стране, била поштеђена тога јер сам била превише мала, а са друге стране је у мени остао тај осећај припадности том граду. Јер ту сам рођена, то је место које би требало да буде моје. Сплетом околности, кроз посао сам стекла и нека пријатељства са људима који су из Сарајева и мало-помало почела тамо да одлазим. Пет-шест дана годишње. Одем мало да видим те људе, да видим мој град. И ја га имам у свом срцу, на једном посебном месту. За мене је то град као мој родни град, а не град у ком се моја породица суочила са јако, јако тешким изазовима“, искрена је лепа водитељка.
С обзиром да је добар део своје каријере провела на месту коментатора и спортског водитеља, Косјерину смо питали и која су њена очекивања по питању пласмана наше кошаркашке репрезентације на Светском првенству у Кини.
„Без обзира на изузетне играче које ми имамо, на ’дрим тим‘, на њихову невероватну хемију у екипи и на изузетног селектора, спорт је моменат. Спорт је срећа. И сплет различитих околности које могу да буду актуелне у том тренутку на терену када се нешто одлучује. Гледали смо изузетне тимове, изузетне спортисте који губе од много слабијих, само зато што су се тако сложиле коцкице тај дан. Тако да ја нешто не волим да гајим очекивања. Имам надања, наравно, навијам. И мислим да имамо све што нам је потребно на нашој страни да будемо најбољи. А како ће бити, то зависи најпре од нашег тима и од тренутка, а онда и од тога ко је са друге стране“, објаснила је Косјерина за Спутњик.
