Препознатљив ликовни израз својствен Ивани Живић у континуитету привлачи пажњу публике, критике, стручне јавности и колекционара. Уметница нам предочава свој таленат и вештину остајући верна штафелајној слици, реалистичком приступу и извођењу слика у техници уља на платну.
„Вода је један универзалан симбол живота. У свакој култури, религији има неко своје место и неко своје симболично значење. У хришћанству, када се крстимо потапамо се у воду јер нас она чисти, и већ сама по себи носи нека јака, духовна значења. Тако да није чудо што моје слике кореспондирају врло лепо са публиком и бивају препознате где год се појавим“, објашњава сликарка за Спутњик и наглашава да конкретно за њу вода представља пре свега емоције.
„Да будем прецизна, видим воду као неку врсту емотивног стања или неку врсту менталне слике. Тешко је изразити неке апстрактне идеје и мисли а да се не користе симболи. Та комбинација воде, простора, пливања, ентеријера јесте нека врста мог покушаја да покажем ту неку апстрактност своје емоције“.
Собе од воде
Оно што је интересантно у циклусу слика „Собе од воде“ је да Живићева константно измешта воду из њеног природног окружења и на својим радовима је приказује у различитим просторима.
„Ентеријер је ту зато што свака врста границе, ограде, затвора подстиче осећај слободе још више, осећај тражења, налажења. Сам купач у базену би била једна пријатна слика, али не би се у њој толико ишчитавала та тежња за слободом коју сви негде у себи носимо и имамо. Свако од нас изложен је разним врстама притисака. Почевши од посла, породице, здравља… Свако има неку потребу да се на неком свом нивоу осети ослобођеним“, прецизира уметница и открива на основу чега смешта фигуру у воду, а воду у простор.
„Кад сам тек почела да радим ову серију, нека основна идеја је била да нема уопште воде. Желела сам да сликам фигуру коју бих фотографисала кроз воду, тако да дисторзија тог тела кроз воду већ у том простору наметне осећај присутности воде, иако вода нигде није насликана. Међутим, касније ми се допало како визуелно изгледа тај ефекат одсјаја воде, зато што је доста асоцијативан и носи пуно светла у себи и онда сам кренула да убацујем конкретно воду у простор, јер је визуелно добро изгледала.“
Како настају слике?
Наша саговорница је објаснила сам процес настајања слике. Прво фотоапаратом за подводну употребу фотографише живе моделе, а чак је ангажовала и модне креаторе који јој позајмљују своје креације.
Поред слика на изложби је изведена и инсталација у простору „Дубина“, којом уметница упућује на флуидност и колористичне могућности боје, као и на њене медитативне потенцијале.
„Инсталација је настала с намером да више буде неки моменат који ће освежити простор, али је заправо у једном тренутку потпуно превазишла моја очекивања. Испала је озбиљан рад. Она се састоји од преко 200 пластичних тањирића у које је сипана вода, која је после нијансирана разним плавим тоновима. Има један лелујави плавичасти таласасти облик“, објашњава сликарка.
Слике са изложбе „Београђанка под водом“ представљају зрелу фазу, коју карактерише прочишћавање стила, свођење елемената и укрупњавање бојених површина. Поставка ће бити изложена до 12. августа.
