Гејл је оптужио Москву да „нарушава“ Конвенцију о заштити људских права и основних слобода. Према његовим речима, већина чланова британске делегације противи се враћању мандата Русији у ПС СЕ и залаже за продужетак санкција све док Москва „не буде хтела и успела да призна услове Конвенције“.
Он је такође рекао да руска делегација, према мишљењу британске стране, „не намерава да испуњава своје обавезе и обећање да ће поштовати стандарде ПС СЕ“.
„Надам се да ће Комитет министара размотрити ово питање у септембру и да ћемо му се вратити када се Парламентарна скупштина окупи на свом финалном пленарном заседању почетком октобра“, додао је Гејл.
Повратак Русије у ПС СЕ
У априлу 2014. године руској делегацији у ПС СЕ одузето је право гласа због догађаја у Украјини и поновног уједињења Крима са Русијом. Године 2015. ПС СЕ је два пута разматрала питање враћања овлашћења руској делегацији, али су се тада санкције само пооштравале.
Као одговор на то, руска делегација је саопштила да одбија да ради у таквим условима и у периоду од 2016. до 2018. године није слала захтев за потврду мандата због антируског расположења. Руска страна је такође предложила да се у прописе Скупштине унесу одредбе да нико нема права да одузима мандате националним делегацијама.
У ноћи 24. јуна 2019. године, након деветочасовне расправе, Парламентарна скупштина усвојила је резолуцију којом се руска делегација позива да учествује на јунској седници. У документу се наводи да права делегација да гласају, говоре и буду заступљена не подлежу ограничењима.
Након тога, Москва је први пут од 2016. године поднела захтев за потврђивање мандата у ПС СЕ.
Истовремено, Лондон је гласао против резолуције којом се руској делегацији омогућава да учествује на јунском заседању.
Повратак Москве у ПС СЕ на све могуће начине покушавао је да спречи и Кијев. Украјинска делегација поднела је стотине амандмана на нацрт резолуције о обнови мандата Руса. Кијевске дипломате такође су тражиле да се разматрање тог питања одложи, али њихова иницијатива није подржана.
