Џим Риш, председавајући Комитета за спољне послове америчког Сената, рекао је након што је ово тело усвојило нацрт закона о заштити европске енергетске безбедности — закона о увођењу санкција компанијама и појединцима који учествују у изградњи гасовода „Северни ток 2“ из Русије ка Немачкој, да ће бити санкционисане компаније које учествују у постављању цеви за овај гасовод, али и компаније које раде на изградњи гасовода „Турски ток“ који ће, кад постане оперативан, од Русије преко Црног мора допремати гас у Турску, а касније, како је предвиђено и у југоисточну Европу.
„Ови гасоводи би могли да резултирају даљом дестабилизацијом Украјине и богаћењем Путиновог режима и угрозили би безбедност држава НАТО-а“, рекао је Риш.
Да би ступио на снагу, овај нацрт закона треба да добије подршку Сената пре него што га потпише председник Доналд Трамп. Занимљиво је да је амерички сенатор Ренд Пол, иначе близак Трампу, већ лобирао против овог закона, истичући да ће он наудити не само Русији, већ да ће санкције угрозити и пословање фирми које сарађују са америчким компанијама или имају своја представништва у САД.
Американци који душебрижнички покушавају да стопирају руске гасоводе ка Европи, већ су добили аргументоване одговоре из Европе да не треба да воде туђе бриге, али Данска, на пример, још није дала одобрење за постављање цеви „Северног тока 2“ кроз своје територијалне воде, а Бугарска се запетљала у правне заврзламе око избора извођача радова на изградњи гасовода којим би „Турски ток“ из Турске био повезан преко Бугарске са Србијом и југоисточном Европом.
Неки аналитичари сматрају да ће, ако се Москва и Кијев не договоре о продужењу уговора о транспорту руског гаса кроз Украјину, Европи већ ове зиме запретити нова гасна криза.
О томе да ли се могу поновити гасне кризе из зима 2006. и 2009. године и какве су шансе да амерички планови буду реализовани, у данашњој емисији „Енергија Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са Гораном Радосављевићем, генералним секретаром Националног нафтног комитета Србије.
