Ако се и занемари чињеница да је Хрватска, уместо да одговара за етничко чишћење Срба, награђена чланством у ЕУ, неко из Брисела је могао да, бар из куртоазије, реагује на, благо речено, необичну реторику лидера једне земље-чланице.
Жал хрватске председнице што за време рата није носила пушку о рамену председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта оцењује као ратнохушкачку и претећу изјаву.
„То је доказ да се хрватска држава и друштво нису суочили са својом злочиначком прошлошћу и да нису одбацили злочиначки режим Фрање Туђмана. То је и даље држава која негира српске жртве, иако све чињенице јасно говоре да је војно-полицијска акција Хрватске била злочиначка акција и да нема везе са ослобађањем хрватске територије“, сматра Линта.
Крајње је време, истиче наш саговорник, да Европска унија и Европска комисија званично реагују и да пошаљу званичну поруку властима у Хрватској и хрватској председници да је неприхватљиво да у 21. веку представници једне од чланица ЕУ шаљу такве поруке, уместо да се окрену сарадњи и добросуседским односима и решавању бројних проблема који су остали из ратног периода.
Колинда у изборној кампањи
Саша Косановић, новинар листа „Новости“ из Хрватске сматра да је наивно веровати да ће се Европска унија бавити таквим изјавама хрватске председнице, која је, према његовом мишљењу, кренула у изборну кампању.
„Председница Хрватске се доследно држи своје антисрпске политике коју заговара од своје прошле предизборне кампање, па до ове нове. Дакле, она на антисрпству гради свој имиџ, на антимигрантској политици, на политици која, по мом мишљењу, срамоти Републику Хрватску, и на политици која чини смешним уставни закон о правима националних мањина. Када видите како ЕУ не реагује на све што се дешавало у претходних 20 година, смешно је очекивати да реагује на неку изјаву овога типа када се заборавља на детаљ као што су људска права“, наглашава наш саговорник.
Косановић напомиње да је то била тема само док се Хрватска спремала да уђе у ЕУ и док је глумила да жели да поштује начело да су сви грађани у Хрватској једнаки пред законом, уз коментар да је код Срба тињала нада да ће ратни злочини једном доћи на дневни ред.
ЕУ нема времена
„Потпуно је излишно очекивати да ће ЕУ у атмосфери каква тренутно влада реаговати због Срба који су протерани из Хрватске пре две деценије и Хрватске која уредно испуњава бирократске потребе Брисела и чланица НАТО-а“, мишљења је Косановић.
Хрватска има такозвани програм за повратак Срба, а који онима који изразе жељу да се врате на своју имовну омогућује новчана средства и помоћ у материјалу за обнову, али се испоставило да је доста Срба који су ту могућност прихватили касније наишли на непријатности. Наиме, у неколико наврата се десило да су Срби повратници после неког времена били хапшени у Хрватској под оптужбом да су починили ратни злочин. Управо због тога, већина оних који су избегли током „Олује“ страхује да се упусти у ову авантуру.
Иначе, епилог хрватске војно-полицијске акције „Олује“, која је почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватских јединица и ХВО-а на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације, према подацима српског Комесаријата за избеглице, јесте 250.000 протераних Срба из Републике Српске Крајине и 1.856 убијених лица, као и 836 особа које се и даље воде као нестале. Дан касније, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу, док су колоне српских избеглица са децом и старима на тракторима улазиле у Србију.
