Оболела је 84. годишња жена из Београда, која има удружене хроничне болести, преноси Танјуг.
Прошле године први случај оболевања од грознице Западног Нила регистрован је раније, 1. јула, а ове године четири недеље касније — 3. августа, саопштио је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.
У земљама Европске уније пре две недеље појавили су се први оболели, а до 1. августа регистровано је 33 оболелих од грознице Западног Нила:у Грчкој 25, Румунији четири, Мађарској два и по један случај у Италији и Француској.
У истом периоду регистрована су и три смртна случаја која се могу довести у везу са грозницом Западног Нила — два у Грчкој и један у Италији.
Грозница Западног Нила је сезонско оболење које је највише заступљено у периоду највеће активности комараца. Искуства из ранијих година су показала да се први случај оболевања обично региструје у другој половини јула, а највећи број оболелих током августа.
То је вирусно оболење које се преноси убодом зараженог комарца. Преносилац је Цулеџ пипиенс, врста комарца који је домаћин и код нас. Главни резервоар заразе су различите врсте птица у којима се вирус одржава, док је човек случајни, слепи домаћин и инфекција се са њега даље не преноси.
Већина заражених, око 80 одсто, нема никакве симптоме, док код мањег броја заражених, око 20 одсто, симптоми подсећају на оболење слично грипу.
Код појединих особа, мање од један одсто, долази до тешких компликација менингитиса и енцефалитиса.
Како би се смањио ризик од заразе, из „Батута“ саветују да се редовно користе репеленти приликом боравка на отвореном, да одећа буде дугих рукава и ногавица, да се избегава боравак у природи у периоду највеће активности комараца — у сумрак и зору, да се користи заштитна мрежа против комараца на прозорима и вратима.
Грозница Западног Нила први пут је регистрована у Србији 2012. године. Највише оболелих и умрлих од грознице Западног Нила Србија је имала 2013. године, када је оболело 303 људи, а умрло 35 пацијената.
