На већ створени западни стереотип о Русији као недемократској држави, последње две недеље додају се нови „докази“ — полиција је растерала учеснике митинга у Москви и похапсила велики број људи. Чињеница да су митинзи били недозвољени није ни најмање ублажила осуду деловања власти. Напротив — и они чија полиција из суботе у суботу пребија своје грађане на улицама Париза, која малолетницима који мирно седе прска сузавац директно у очи и чије је деловање довело до смрти неколико младих људи, нашла је за сходно да опомене Русију због прекомерне употребе силе.
Логично — Французи више воле руски, него свој народ! Ништа блажи нису били ни Немци, ни Американци, чију смо полицију много пута гледали како немилосрдно разбија демонстрације под изговором да нису изведене по правилима, тј. по закону тих земаља — нису биле најављене, нису се кретале одређеним путем, нису трајале толико и толико...
Потписивали и покојници
Шта се заправо догодило и изазвало револт неколико хиљада Московљана, који већ две суботе покушавају да се протестима изборе за своју правду? Реч је о припремама за изборе у главном граду Русије. Да би на њима учествовао, сваки потенцијални кандидат мора да прикупи 5.000 потписа и преда их изборној комисији на верификацију. Тако је увек било и тако се радило и овог пута. С обзиром да потписе прикупљају активисти по разним деловима града, логично је да се поткраду грешке и да има неважећих потписа, па кандидати, знајући то, обично предају више од потребног броја. Овога пута то није био случај.
Неке кандидате комисија је одбила, а они су, уместо да се жале и покушају да докажу да су у праву, позвали своје присталице да изађу на улицу, јер им „држава не дозвољава да сами бирају своје представнике“. Нико им, изгледа, није рекао да је боље да су их позвали да потпишу њихову кандидатуру. То би било једноставније него да пописују и потписују бројне покојнике, што се може лако видети из отворених извора. Да не говоримо о још баналнијим фалсификатима...
Занимљиво је да су „протестни митинзи“ почели још пре него што је изборна комисија објавила резултате. Дакле, пре него што је било кога одбила. И још нешто — највише неважећих потписа имају најпознатији опозиционари, лидери, они који на својим налозима на друштвеним мрежама имају више пратилаца него што имају потписа за кандидатуру и који су унапред давали упутства на мрежама — куда се кретати, како организовати обавештавање о кретању полиције, како провоцирати полицију...
Кап у „московском мору“
С обзиром да је за изборе за Московску думу регистровано 233 кандидата, од чега је тек пети део оних које власт подржава, дакле, четири на једнога, поставља се питање — зашто је све то било потребно. Опозиција није успела да окупи више од неколико хиљада људи, а у Москви која има 14 милиона становника, то је кап у мору. Поред тога, нико се није жалио на одлуку комисије. Зато би најлогичнији одговор био да протести немају никаве везе са изборима и служе за провоцирање полиције, чије би деловање требало да изазове нове, веће протесте.
Било како било, две суботе су љутити демонстранти шетали улицама Москве, неки су нападали полицију, неки гласно читали Устав, неки су понели са собом ножеве, неки бибер спреј, неки пластичне пиштоље — за сваки случај. А неки су, и то је изгледа био главни циљ читаве представе, на интернету директно преносили окупљања.
Маршруту јавља Америка
Наравно, бројни новинари, највише је било оних страних, такође су се бавили својим послом — једни су јављали шта се догађа, а други, попут извештача „Дојче велеа“, директно су позивали: „Московљани изађите“, а куда да иду, сазнавали су од Амбасаде САД, која је на свом сајту из минута у минут објављивала маршруту.
И, што је посебно занимљиво, у Француској се митинзи морају најавити три дана раније, а окупљени се морају разићи после другог позива полиције. Ко то не уради може да буде осуђен на казну од годину дана затвора и 15.000 евра. Швеђани организовање недозвољеног митинга кажњавају затвором до четири године, а учешће до две, док Енглези организаторе могу да казне до 10, а учеснике између три и пет година затвора.
