Хонгконг је запљуснуо нови талас демонстрација након позива опозиције на свеопшти штрајк. Демонстранти су паралисали саобраћај, на многим путевима и тунелима постављене су барикаде. На протесту су се први пут појавиле и америчке заставе, док су кинеске бацане у море. Полиција је морала више пута да употреби сузавац како би растерала окупљене.
Портпаролка Министарства иностраних послова Кине Хуа Чунјинг повезала је протесте са изјавом државног секретара САД Мајка Помпеа да су протести „рационални“.
„Што се тиче тих изјава господина Помпеа, очигледно се он још није навикао на своју функцију. Бојим се да и даље мисли да ради у ЦИА. Можда он сматра недавно насиље у Хонгконгу рационалним, јер сви вероватно знају да су га изазвале САД“, изјавила је Хуа Чунјинг.
Све је почело у јуну незадовољством становника законoм о екстрадицији, којим би се осумњичени из Хонгконга могли изручивати централној Кини. Закон је повучен, а шефица администрације града Кери Лам јавно се извинила за насталу ситуацију. Међутим, на овом се није зауставило.
Александар Габујев из московског центра Карнеги сматра да ни демонстранти не знају тачно шта желе.
„У питању је разнолика маса без јасне стратегије шта им је реалан циљ, јер су сви краткорочни захтеви већ испуњени (закон о екстрадицији је стављен у фиоку, Кери Лам, шефица администрације Хонгконга се извинила). Даљи захтеви су или оставка Кери Лам или радикализација због ’насилног понашања полиције против демонстраната‘“, наводи Габујев.
Међутим, Ламова је већ саопштила да неће подносити оставку и да јој све ово личи на револуцију.
#HongKong protesters disrupt train services pic.twitter.com/38kWEwDDHN
— CGTN (@CGTNOfficial) August 6, 2019
Хонгконг више није рај
Руски експерт види у протестима и социјални аспект. Иако често читамо у медијима да је Хонгконг место где живи највећи број милионера на свету, живот обичних људи није лак. Много тога се променило од 1997. године, кад је овај град ушао у састав Кине.
„Стандард становника Хонгконга опада, јер долазе људи из осталих делова Кине. На пример, деца богатих чиновника купују некретнине, повећавајући цене на тржишту. Хонгконг је дуго био одскочна даска и врата Кине за глобалне компаније, док сада те исте компаније директно послују са Кином. Није им потребно посредништво Хонгконга. И омладина све теже налази посао и немају перспективу као што су имали њихови родитељи. То изазива и социјални протест који се пакује у политичку форму“, навео је Габујев.
Британско наслеђе
Део парола демонстраната је да они „не желе да постану као остали део Кине“, али нема ни говора о томе да они желе независност.
#HongKong residents raise national flag https://t.co/wwSbfUNRNe pic.twitter.com/NVYEuzUnVK
— CGTN (@CGTNOfficial) August 6, 2019
„Хонгконг је дуго био под британском управом. 1980-их година, када је постало јасно да ће морати да га врате Кини, Британци су максимално почели да шире поље за грађанске слободе. Након што је Хонгконг био предат Кини и даље су важиле веће слободе у поређењу са осталим деловима Кине. На пример, тамо нису забрањени сајтови који су забрањени у Кини: можете нормално да користите Гугл, Фејсбук, Твитер итд. Тамо је легализована опозиција, верски покрет ’Фалунг гонг‘, који су забрањени у Кини. Тамо је максимална, колико је то могуће, унутрашња слобода, док Кина више пажње посвећује спољној политици“, рекао је руски експерт.
#HongKong protesters "insult" car driver after blocking roads pic.twitter.com/HYhQMHt15V
— CGTN (@CGTNOfficial) August 5, 2019
Систем је доста либералан, са широком унутрашњом демократијом и озбиљним политичким снагама које су оријентисане на Пекинг — админстрација Хонгконга и крупни бизнис који послује са осталим делом Кине.
„Хонгконг све више потпада под утицај Пекинга: и економски, досељавањем Кинеза и усвајањем неких елемената закона“, закључио је Габујев.