Трговински рат између САД и Кине, који подизањем америчких тарифа на увоз кинеске робе траје готово од почетка године — добио је нову димензију. После недавног неуспеха најновијих преговора, председник САД Доналд Трамп је саопштио да ће од 1. септембра уследити нови круг подизања тарифа на кинеску робу.
Како је пре пет дана најавио, од тог датума САД ће увести царине од 10 одсто на кинеску робу вредну 300 милијарди долара. Јуче је добио и одговор. Народна банка Кине је девалвирала курс јуана, па је пао у односу на долар на минимум из децембра прошле године, што је довело до пада акција на Њујоршкој берзи, довољног да Волстрит забележи најгори дан у овој години.
Амерички пројектили на прагу Кине
Амерички министар финансија Стивен Мнучин је оценио да је Кина девалвирала јуан како би била у предности у међународној трговини. Брзо ћемо знати да ли ће то значити и примену америчког Закона о трговини и конкуренцији из 1988. године, према коме би Кина могла да буде проглашена валутним манипулатором, што оставља могућност жалбе пред Међународним монетарним фондом.
Још се нису слегле информације на тему трговинског рата, а стигле су оне нове које показују да се на релацији Америка-Кина закувало са свих страна. САД су најавиле да ће поставити ракете средњег домета у Индо-пацифичком региону. Након што је током викенда амерички министар одбране Марк Еспер изјавио да ће САД, које су се повукле из Споразума о нуклеарним ракетама средњег домета, такве ракете ускоро распоредити на копну у Азији; после Русије, реаговао је и званични Пекинг.
Генерални директор Службе за контролу наоружања при кинеском Министарству спољних послова Фу Конг изјавио је да Пекинг неће мирно посматрати како Америка стационира пројектиле у Азији.
„Уколико Америка распореди пројектиле у овом делу света, на прагу Кине, бићемо приморани на противмере. Тражим од наших суседа да искажу опрез и да не омогуће америчко распоређивање пројектила средњег домета на своје територије“, нагласио је Фу.
Коментаришући најновија затезања на релацији Вашингтон-Пекинг, аналитичар Саша Адамовић за Спутњик каже да се све то могло очекивати.
„Ако је неко мислио да ће се трговински рат између САД и Кине завршити на миран начин и без даље ескалације, јасно је да се преварио. Не чуди ескалација која се после најновијих вести из Кине трансформисала и у валутни сукоб два највећа светска економска гиганта. Потпуно је јасно да Трампова администрација од првог дана Кину сматра највећом политичком и економском претњом и да све чини да успори или спречи успон Кине на светски положај број један“, објашњава овај историчар.
Он указује и да се већ пар година у САД говори о такозваној „Тукидидовој замци“, где водећа и етаблирана светска сила, каква су САД, покушава да спречи успон нове силе — Кине, која оспорава светску моћ досадашњег хегемона.
Борба за прво место
Адамовић подсећа да су својевремено неки од Трампових саветника, на почетку његовог мандата, отворено говорили да ће САД у наредних десет година ући у рат са Кином.
Саговорник Спутњика напомиње да је „Њујорк тајмс“, водеће антитрамповско гласило у САД, недавно у редакцијском уводнику тражио да Трамп учини све што може да Русију одвоји од Кине. Притискајући Русију санкцијама, власти САД су створиле блок Русије и Кине, које се држе заједно у односу према САД, навео је њујоршки лист.
Кина, наравно, покушава да одоли притиску, јер америчке тарифе су заправо притисак на Кину, којој се не сме дозволити водећа позиција у свету. Са друге стране, Пекинг, снижавајући вредност своје валуте, покушава да одржи висок ниво извоза своје економије. Адамовић подсећа да су и претходне америчке администрације често оптуживале Кину да интервенише и одржава ниво своје валуте на ниском нивоу, како би њен извоз био много атрактивнији и како би одржала високе извозне стопе.
Он сматра да не можемо очекивати да ће се у економским односима две земље нешто битно променити.
„Сукоб између САД и Кине, који се води на нивоу трговинског, односно валутног рата, ће и даље расти и увећавати се. Не очекујем његово стишавање у наредном периоду, с обзиром на то да у САД сазрева мисао да је једина држава која догледно може да оспори америчку глобалну хегемонију управо — Кина. И учиниће све да се то никада не деси“, тврди Адамовић.
Трговински рат је политичко питање
А на питање шта стоји иза најаве постављања америчких ракета средњег домета, којима се противи Пекинг, Адамовић нема дилему:
„Трговински рат између САД и Кине није питање само економије. Пре свега, то је политичко питање због жеље САД да одрже глобалну хегемонију и у корену свега су геополитички закони и политика, у сваком смислу, доминира над економијом. Ти сукоби су трговински и валутни, али не треба искључити могућност да би у некаквој будућности такви сукоби били много више политички, па чак и војни и, с обзиром на војне технологије које поседују и једна и друга држава, такав би сукоб заиста могао да буде катастрофалан“, упозорава саговорник Спутњика.
Он објашњава и да би због некаквог наводног инцидента који би се могао десити у Јужном кинеском мору, тај сукоб могао да ескалира у војном смислу.
Режираним инцидентом до војне ескалације
„Без обзира што је тамо тренутно затишје, не би требало да нас изненади ако би се у неком повољном тренутку по САД тамо поново индуковала одређена криза, с обзиром на то да на политику Кине у том мору не гледају добро ни државе у кинеском комшилуку, почевши од Јапана и Јужне Кореје, на које би САД могле да рачунају као на савезнике. Сасвим је могуће да поново ескалира нека криза у Јужном кинеском мору, коју би САД искористиле и, наравно, наставиле притисак на Кину“, истиче Адамовић.
Руски аналитичар Алексеј Маслов са московске Високе школе економије сматра да ће после наставка трговинског рата САД и Кине светска трговина опасти 10 одсто, а да се већ увелико говорио и о значајном паду светског БДП-а од један одсто.
Пекинг напушта стару стратегију
„Најновије подизање тарифа на кинеску робу показало је да Пекинг више није спреман да, као у протеклом периоду, прави озбиљне уступке САД-у, које стално подижу своје захтеве“, каже Маслов за Спутњик, истичући да је девалвација јуана корак у том правцу.
„Кина сада напушта ту стратегију и почиње да говори о томе да САД воде циљану офанзиву на кинеску будућност, технологију и на све остало. Зато ћемо сада бити сведоци озбиљне размене удараца. Кина има неколико адута у рукаву, рецимо: подизање откупних цена за ретке метале који се користе за производњу микрочипова, између осталог — и у САД у потпуности контролише то тржиште“, наводи Маслов.
Он зато сматра да би до краја године ипак могао да буде склопљен свеобухватни трговински споразум између Кине и САД, али и да би сукоб био настављен на технолошком нивоу. Уз то, Кина ће, додаје он, активно тражити алтернативу пољопривредним производима које увози из Америке. Маслов, међутим, сматра да ће се кључни догађаји у тој конфронтацији догодити идуће године. Он промену стратегије Кине повезује и са најавом распоређивања америчких ракета средњег и кратког домета у Азијско-пацифичком региону.
