„Крим је постао део Русије као последица државног удара који је организован уз подршку држава-чланица НАТО-а. То је био сигнал кримском народу да је време да активно крене кући, у своју историјску отаџбину, у Русију. Политика НАТО-а која је усмерена против Русије послужила је као нека врста помоћи, убрзавши повратак Крима кући“, рекао је Балбек.
По његовим речима, одржавање кримског референдума 2014. године постало је тачка ослонца руске политике за заштиту становништва које је искрено изразило жељу да постане део Русије.
Директор института за међународне односе са Севастопољског државног универзитета Иван Чихарјов приметио је у изјави генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга познате клишее из времена Другог светског рата о величини и империјализму Русије.
„Столтенберг једноставно приписује Русији њему познате инстинкте спољнополитичког понашања викинга и Англосаксонаца. ’Ривалство великих сила‘ је клише из уџбеника историје Првог светског рата. Иза препознавања ’величине‘ стоје оптужбе за империјализам који у много већем степену карактерише понашање држава и блокова које представља Јенс Столтенберг. Русија је велика сила, али у потпуно другачијем смислу. У смислу своје мирнодопске делатности и нетрпељивости за свако кршење Јалтинског мировног поретка. Очигледно непознавање Русије и неразумевања њених мотива“, рекао је Чихарјов.
Раније је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изразио мишљење да је улазак Крима у састав Русије последица конкуренције великих сила.
