Како је рекао Бибилов, Јужна Осетија намерава да се обрати Европској унији и Уједињеним нацијама, као и земљама с којима Јужна Осетија има дипломатске односе, са захтевом да се ти догађаји прогласе за геноцид.
Још 2007. године, парламент у Јужној Осетији донео је одлуку да догађаје из 1920. године, када је војска мењшевика из Грузије напала ту територију, прогласи геноцидом. Према саопштењу парламента, тада је број оних који су убијени и који су погинули бежећи преко планина достигао 5.300 особа, што је 6-8 одсто укупног становништва Јужне Осетије. А да ли постоје планови да се догађаји из 2008. године прогласе за геноцид?
— Догађаји из 2008. године су неодвојиви део процеса који су се одвијали 1920. године. Сам назив војне операције коју је Грузија проводила, „Чисто поље“, указује на то да је постојала намера да се изврши геноцид над осетинским народом. Бес с којим су убијали избеглице на скретању према „Путу живота“, како смо га прозвали, затим интензитет бомбардовања Цхинвалија, насеља, као и број погинулих, може се окарактерисати једино као геноцид.
Деведесетих година је спаљено и у потпуности уништено 101 село. Да не говорим о убијенима и штети која је нанета. А најважније су људски животи које смо изгубили у том периоду. Ја не правим разлику између геноцида из 1920. година и геноцида који је почињен 2008. године.
Наравно, 1920. године било је много више људских жртава. За нас је геноцид и 500 погинулих у односу на број становништва. То је можда ништа за народе који броје 10 или 20 милиона људи, али за тако малобројну етничку групу, као што су Осетини — то је геноцид.
Који је пут за проглашење догађаја из 2008. геноцидом? Да ли ће бити предложен неки закон?
— Да. О томе се воде разговори. Али данас имамо прикупљене све податке о геноциду из 1920. године, и парламент Јужне Осетије је Државној думи Русије упутио декларацију која ће прогласити да је извршен геноцид над осетинским народом.
Да ли ћете сличне захтеве упутити и парламентима других земаља?
— Пре свега, упутићемо декларације земљама које су признале нашу независност. И наравно, послаћемо документа Европској унији. Од њих не очекујемо никакву реакцију, али ћемо обавезно послати документа и њима и Уједињеним нацијама.
Када се то може очекивати?
— До стогодишњице обележавања геноцида.
Говорили сте о мерама које очекујете од Грузије, односно о условима за миран суживот. Осим признавања геноцида, спомињали сте меморандум о непримењивању силе, као и признавање независности Јужне Осетије. На какве компромисе је спремна Јужна Осетија? Какве кораке сте ви спремни да направите у том правцу?
— А шта да учинимо, кад још није потписан ни меморандум о непримењивању силе? Ми предузимамо кораке кад је реч о свим етничким Грузинима који живе у Јужној Осетији. Они слободно путују у Грузију, а њих посећује родбина. Направили тај корак према њима, а сматрам да следећи кораци треба да дођу од стране грузијског руководства.
Сви гости који долазе у Јужну Осетију примећују напуштена и разрушена грузијска села. Да ли постоји могућност повратка грузијског становништва, које је ту живело раније?
— То је могуће колико и повратак Осетина у Грузију, које су они прогнали са те територије. Што се тиче становништва — у Јужној Осетији одлично живе етнички Грузини који себе сматрају делом Јужне Осетије. Они раде и у државним институцијама, и живе као и цела Јужна Осетија.
Јужна Осетија је мултиетничка држава. Ту живе многе националности. Грузини су други по бројности, овде и живи много и не осећају дискриминисани, нити су људи другог реда, како је представљено у Грузији. Они су пуноправни грађани Републике Јужне Осетије.
