Принц Никола је рођен у Сент Николасу у Француској, 1944. године, од оца Михаила, војводе од Грахова и Зете, и мајке Женевјев, рођене Прижанке. Завршио је Академију лијепих умјетности у Паризу 1970. године, након чега се оженио са Франсис Наваро, са којом има дјецу Алтинају и Бориса.
Земљу својих предака, Црну Гору, први пут је посјетио као студент, када је обишао Ловћен и дворац краља Николе на Цетињу. По сопственом признању, тада није знао ни ријеч језика земље којом је његова породица владала више од 200 година, па ће у једном интервјуу признати да му је жао што није почео да га учи „у годинама када се лакше савладава“.
Џентлменски споразум са црногорским властима
Принц Никола је по занимању архитекта и аутор више архитектонских пројеката у Француској, а у Црној Гори је познат као утемељивач и предјседник ликовне манифестације Цетињски бијенале. Такође је оснивач фондације Петовић Његош, која се бави промоцијом историјских и духовних тековина Црне Горе.
У политичком смислу је највише препознат као неко ко се залагао за независност Црне Горе на референдуму 2006. године. Како тврди, само је независна Црна Гора имала право да дефинише статус његове породице, односно да покрене питање моралне и историјске рехабилитације династије Петровић Његош и покрене питање статуса њених потомака у Црној Гори.
У том смислу, више пута је објашњавао да је његова породица постигла неку врсту „џентлменског споразума“ са Владом Црне Горе како се не би покретало питање реституције имовине династије Петровић, чији је, уз сина Бориса, једини преостали наследник.
Заузврат, Влада Црне Горе се законски обавезала да за породицу црногорског принца изгради једну кућу, али поједине одредбе тог закона, према наводима принца Николе, ни „до данас нису примијењене“.
У жижу јавности принц Никола поново је дошао протеклих дана, када је саопштио да је промијенио одлуку да се земни остаци потомака династије Петровић Његош пренесу из Италије, Аустрије и Француске у Црну Гору и сахране на цивилном гробљу а не у Цетињском манастиру, и то без опела православне цркве. То је, како су многи примијетили, био први пут да је црногорски принц урадио нешто супротно вољи власти у Подгорици.
