Трамп је, наводно, према писању њујоршког дневника, у председничком авиону, док је путовао у обилазак попришта масовних убистава у Дејтону и Ел Пасу, то натукнуо својим саветницима, сматрајући да се према Благојевићу поступа неправедно.
Благојевић је 2008. године оптужен за злоупотребу гувернерског положаја и трговину сенаторским местом бившег председника Барака Обаме и осуђен на 14 година затвора.
Ни чињеница да су његови адвокати уложили неколико жалби, чак и пред Врховним судом, тврдећи да се Благојевић у затвору „рехабилитовао“, ни апели његове супруге Пети и кћерки Ен и Ејми, нису уродили плодом и Благојевићу су све жалбе одбијене.
Ово није први пут да се Трамп, који Благојевића, према писању америчких медија, познаје од 2010. године, када је Благојевић гостовао у Трамповом ријалитију „Шегрт“, осврће на судбину осрамоћеног политичара српског порекла.
Одмах после доношења судске пресуде изјавио је да му је жао бившег гувернера и његове породице.
Учинио је то и маја 2018. године, када је сугерисао да размишља о преиначењу казне, а месец дана касније наводно су поднети званични документи са захтевом за преиначење.
Позивајући се на две особе које су чуле о чему Трамп прича у председничком авиону, „Њујорк тајмс“ пише да је председник планирао да Благојевићеву казну преиначи ове недеље.
Благојевић у америчкој јавности био познат по брижљиво негованој фризури, љубави према Елвису Прислију и џогингу, као и по томе што је био први демократски гувернер Илиноиса након 30 година (мандат је започео 2003, а законодавно тело Илиноиса спровело је импичмент 2009. године). У Србији је био познат и по томе што је био најуспешнији амерички политичар српског порекла после Хелен Делић Бентли из Мериленда и Џорџа Војновића из Охаја.
Суђење Благојевићу било је једно од најспектакуларнијих у новијој америчкој историји. Након што је прво суђење пропало због неслагања чланова пороте, тужиоци су покушали поново и на другом суђењу Благојевић је проглашен кривим у 17 од 20 тачака оптужнице.
Суђење је обиловало драматичним моментима, као што је било преслушавање тајних снимака, на којима Благојевић Обамину фотељу у Сенату назива „златном“.
Благојевићево сведочење обиловало је биографским детаљима у којима је описивао своје спортске успехе, како је као младић радио на грађевини, као и како се, уз помоћ утицајног одборника у чикашкој градској већници и адвоката хрватског порекла Еда Врдољака, домогао места у правобранилаштву округа Кук у Чикагу.
Благојевић је потомак српских исељеника у Америку. Отац Радисав (Раде), родом из околине Крагујевца, официр Југословенске војске из немачког заробљеништва упутио се у Чикаго, где је упознао Благојевићеву мајку Милу (Мили), рођену Говедарица, пореклом из Гацка.
Завршио је Нортвестерн и Пепердин универзитет и почео да ради у већ поменутом правобранилаштву чикашког округа Кук, да би постао посланик у законодавном телу Илиноиса, одакле га је политички пут водио ка Представничком дому Конгреса САД.
У политичком успону имао је пуну подршку свог утицајног таста, члана чикашког градског већа Ричарда Дика Мела.
У политичкој каријери познат је по две ствари. Током НАТО агресије на СР Југославију 1999. године, заједно са Џесијем Џексоном Старијим, допутовао је у Београд на преговоре о ослобађању америчких војника заробљених на српској територији, а 2002. године био је једини демократа у Представничком дому Конгреса САД, од њих 81, који је гласао за одобравање америчке инвазије на Ирак.
