Комшић, који је тренутно и председавајући Председништва БиХ, рекао је да неће подржати овај споразум ако пре тога не буде усвојен годишњи национални план реформи (АНП), после чега би се активирао и Акциони план за чланство у НАТО. Другим речима, Комшић тражи да се БиХ у свом плану обавеже да ће постати члан НАТО, иако је познато да Република Српска има изгласану Резолуцију о војној неутралности, односно — прихвата сарадњу са НАТО, али не и чланство.
На питање зашто Комшић баш у овом тренутку тражи допуну годишњег националног плана реформи и минира политички споразум који је резултат договора три водећа лидера у БиХ, стручњак за безбедност Предраг Ћеранић каже да је уверен да иза свега стоји, пре свега, сујета Жељка Комшића, јер није био део овог политичког споразума. С друге стране, сматра да је Комшић вероватно од некога добио упутство да ову ситуацију и своју позицију искористи, како би БиХ чвршће везао за НАТО.
Утицај Србије и Турске
„Чињенице су следеће: до споразума је дошло на брзину, па јавност, а и сви политички актери очито нису били припремљени на ово, због чега се Комшић осећа заобиђен у томе. Чим се двојица од три главна актера споразума, Додик и Изетбеговић, етикетирају као ’издајници‘, значи да се ради о компромису у којем је било уступака са обе стране“, објашњава Ћеранић.
Он додаје да треба имати у виду да је РС сигурно имала консултације са Србијом о регионалним и глобалним кретањима.
Не смемо заборавити, напомиње наш саговорник, да је у Сарајеву недавно боравио и преседник Турске Реџеп Тајип Ердоган, где је разговарао са Изетбеговићем.
„Види се да је и америчка амбасада заобиђена у усаглашавању овог политичког споразума и то су представници Бошњака накнадно покушали да им објасне, везано за годишњи национални план реформи (АНП), што њих највише и занима. Изетбеговић каже да је нађена нека средина и да је АНП коригован, где војни делови постају цивилни, а не војни. Дакле, иде се ка споразуму који је много више од обичног споразума, он је и одраз решавања кључних односа, пре свега између Бошњака и Срба у БиХ . Али очито је да је Комшић инструиран, могуће је од америчке амбасаде коју озбиљно занима пут БиХ у НАТО“, сматра наш саговорник.
Он верује да лако може да се деси да Комшић остане при свом ставу, што би значило да споразум који је ограничен на 30 дана може да пропадне, јер Комшић као председавајући Председништва БиХ има моћ да сам одлучи шта ће се наћи на дневном реду на гласању. У том контексту, Ћеранић закључује да то значи да можда неће доћи до конституисања власти у БиХ, што опет може да довде до расула у БиХ.
Комшић без легитимитета
„Треба имати у виду намере америчке амбасаде која сада делује преко Комшића, а не преко Изетбеговића, да све ствари око АНП-а буду кристално јасно постављене, што је сада немогуће. Бојим се да ствари иду ка томе и то баш у тренутку када је направљен крупан корак ка међусобном приближавању Бошњака и Срба“, каже наш саговорник.
Он истиче да Комшић нема легитимитет представника трећег народа у БиХ, Хрвата и да сада покушава да делује самостално.
„Дакле, Комшић је тај који ће овај споразум сигурно довести у питање. Компромис је оно што је неопходно народу БиХ да би остали у једној држави. У противном, следе потези који ће водити ка практичном распаду БиХ и то ћемо видети у наредним месецима“, прогноза је Ћеранића.
Подсетимо, Комшићу смета и неопходна измена изборног закона на начин како то предвиђа споразум који су 5. августа потписали Додик, лидер СДА Бакир Изетбеговић и председник ХДЗ-а БиХ Драган Човић.
У споразуму стоји да ће се изборни закон мењати тако да обезбеди легитимно представљање конститутивних народа и грађана на свим нивоима власти, што практично значи измену правила која су Комшићу омогућила да постане хрватски члан Председништва БиХ.
Иначе, АНП је уско везан уз МАП, односно виши програм сарадње са НАТО-ом. Све активности из МАП-а оперативно се разрађују у годишњим националним програмима и везане су за пет области на којима свака држава треба да ради и када је реч о ЕУ путу. То су право, економија, сигурност, одбрана и људска права. Како би се приближиле НАТО-у, све институције државе кроз ових пет области треба да унапреде функционисање, на бази ових пет питања. Такође, све институције, министарства и државне агенције на годишњем нивоу дефинишу шта ће урадити из пет кључних области, како би постале компатибилније са земљама НАТО савеза.
