Француски депутат Франсис Веркамер упутио је захтев министру за буџет Жералду Дарманену да се позабави овим питањем, а у документу који је послао, тврди да исплате наводно нису одговарале стварним износима обвезница.
„После више од 100 година, унуци и праунуци упропашћених власника обвезница и даље захтевају поврат уложеног новца. Упркос споразуму од 27. маја 1997. године, према којем је влада Руске Федерације пристала да плати 400 милиона долара, власници обвезница су и даље жртве. Наравно, враћен им је новац, али у већини случајева исплате нису одговарале стварним износима обвезница“, каже се у документу у који је руски канал РТ имао увид.
У свом захтеву министру за буџет Веркамер наглашава да потомци инвеститора желе да разјасне које мере је француска влада спремна да предузме како би „дуговања била исплаћена и коначно решила ово питање“.
Прича почиње 1867, када су руске железничке компаније почеле да издају државне обвезнице осигуране златом. Током следеће три деценије, француски инвеститори су у пројекат уложили 15 милијарди франака, што би, према прорачуну, било данашњих 53 милијарде евра.
Неки од улагача су успели да зараде на овом послу, а остали су остали без ичега, јер је 1918. Владимир Лењин потписао декрет којим је отписао све царске дугове. С тим у вези, шефови европских држава су упутили протест влади Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике (РСФСР), али је совјетска Русија изнела противтужбе, захтевајући да се плати штета коју су француски интервенционисти нанели земљи током грађанског рата. Поред тога, Лењин је нагласио да је спреман да плати дугове у замену за мир и признање совјетске власти од стране других земаља. Међутим, Француска није прихватила такве услове. Преговори су настављени осамдесетих, да би Москва и Париз коначно склопили споразум 1997, према којем је Русија пристала да Француској плати 400 милиона долара у траншама од 50 милиона долара.
Међутим, руски експерти истичу да је са становишта међународног права то питање затворено на нивоу двеју земаља и због тога не може бити додатних финансијских захтева.
„Tо питање је решено на нивоу влада, a Русија је одговарајућу своту платила крајем деведесетих, па је то питање затворено. Стога, потомци француских инвеститора који су незадовољни величином уплаћених износа, немају никаквих законских основа за своја потраживања“, истиче руски експерт Сергеј Фјодоров.
Ово питање о дуговањима се не покреће први пут. Прошле године је око 400 хиљада Француза од Русије тражило 30 милијарди евра за обвезнице које је издала царска влада. Они су сматрали да је Русија дужна да исплати тај новац јер „није службено банкротирала“.
Руски експерти наводе да у Француској постоји неколико удружења која све време траже повраћај дуга и која очекују да ће добити додатне износе од Русије, али истовремено напомињу да је та прича завршена и да правно гледано немају никакву шансу.
Поред тога, руски медији подсећају да је раније француско Министарство економије и финансија потврдило да су спорови између двеју држава решени, а да се Париз суздржавао од било каквих захтева од Москве по том питању.
„Међудржавни спорови између Француске Републике и Руске Федерације по питању руских зајмова елиминисани су 27. маја 1997. потписивањем споразума између двеју држава, према којем Француска и Русија међусобно отписују све финансијске дугове који су настали између њих пре 9. маја 1945“, навело је Министарство, додајући да се такође уздржава од потраживања својих грађана повезаних са тим дуговима.
Истовремено, Министарство је навело и да закључени споразум не одузима право грађанима, чак ни онима који су добили одштету, да потражују новац.