Захтев за патент руска државна корпорација поднела је 2017. године. У њему се наводи да команда за самоуништавање треба да се даје са Земље у случају да је операција летелице завршена или да се сателит покварио.
Сателит би требало да „испари“ под утицајем фактора свемира, углавном загревања. У ту сврху аутори, пројекта предлажу да се елементи таквих уређаја израде од материјала који имају својство сублимације, односно да приликом загревања прелазе из чврстог у гасовито стање, заобилазећи течну фазу.
Међу начинима за самоуништење предлаже се да се разградиви материјал сателита прекрије посебним заштитним слојем са његовим накнадним уклањањем или да се врши самозагревање сателита до температуре топљења његових елемената.
Овај проналазак има за циљ ограничавање животног века уређаја у Земљиној орбити.
Свемирски отпад
Проблем свемирског отпада одавно мучи научнике и инжењере. Стручњаци „Роскосмоса“ су 2016. године дошли су до закључка да би се, уколико се не буду бавили овим проблемом, за 100-200 година развој свемирске активности могао прекинути, јер ће цела Земљина орбита бити преплављена комадима опреме.
Према подацима канцеларије за свемирски отпад агенције НАСА од 1. априла 2019, у Земљиној орбити налазила су се 19.404 вештачка објекта. Министарство одбране Русије је са своје стране саопштило да се, према подацима од 1. јануара 2019. године, у орбити налазило више од 16.180 свемирских објеката. Од тога је 13 одсто активних сателита, а остатак свемирски отпад. Према подацима „Роскосмоса“, тренутно око Земље орбитира између 600 и 700 хиљада објеката свемирског отпада чији је пречник већи од центиметра.
У зависности од висине Земљине орбите, сателити тамо могу да се налазе од једног дана до хиљаду година. Орбите веће од 36 хиљада километара називају се „орбитама за сахрањивање“, пошто се, након завршетка рада, свемирске летелице тамо пребацују на вечни починак.
Друга метода која се користи је да се свемирске летелице спусте са ниских орбита у Земљину атмосферу, где би изгореле. Осим тога, различите државе развијају нове начине уклањања свемирског отпада из орбите, па постоје харпуни, мреже и прерада у орбити.
Како је раније саопштено, руски научници заједно са страним колегама размишљају о идеји инсталирања ласера на Међународну свемирску станицу за уништавање отпада који омета њен лет.
