Одлуку званичног Њу Делхија да укине члан 370 Устава, који је гарантовао специјални статус држави Џаму и Кашмир, он не види као изненађење, подсећајући да је то био и део предизборне платформе Индијске народне партије (БЈП) премијера Нарендре Модија.
Чавошки додаје да ту одлуку треба посматрати и на нивоу индијске унутрашње политике и односа између владајуће странке и опозиције, као и на нивоу федералног центра и савезних држава и у контексту безбедносне ситуације у самом Кашмиру, где непрестано избијају инциденти и убацују се терористичке групе.
„Ситуација ће зато неко време бити заоштрена, али неће доћи до велике ескалације, зато што ни регионалне ни глобалне силе неће бити заинтересоване да ту избије неки озбиљнији сукоб, који би пореметио регионалну и глобалну равнотежу“, објашњава наш саговорник.
Обрачун с Нехруовим наслеђем
По оцени Чавошког — одлука Њу Делхија јесте драматична за индијску правну историју, а има, пре свега, унутрашњу политичку димензију.
„С једне стране — Моди жели да се докаже као чврст национални лидер, који брани територијални интегритет индијске државе, а истовремено јача позиције у партији, након што је у мају победио на изборима, тако да је опозиција скоро па послата на маргину. Постоји и идеолошка димензија, а то је да се БЈП разликује од идеологије Конгресне партије, односно Нехру-Ганди политичке династије и да се обрачуна са Нехруовим наслеђем. А то је управо секуларизам у односу на индијске муслимане и питање Кашмира“, каже Чавошки.
Иако остаје да се види како ће ову одлуку оценити Врховни суд, по мишљењу овог стручњака, порука званичног Њу Делхија јесте да не могу да постоје делови индијске државе који могу да имају привилегије у односу на централну власт.
Наиме, за разлику од осталих савезних држава и територија, Кашмиру је, уговором из октобра 1947. године, једином дата могућност да има своју заставу, грб и устав, а да, сем у домену спољних послова, одбране, комуникација и монетарне политике, централна власт није могла да спроводи ниједну одредбу закона на територији Кашмира, а да претходно није добила дозволу локалне законодавне власти, односно Парламента државе Џаму и Кашмир.
Индијски министар пореди Кашмир и Косово
„То јесте био систем који је одржавао неки политички баланс, али је истовремено давао и неке широке привилегије, које су могле да делују опасно у односу на друге делове Индије, где такође постоје снажни сепаратистички покрети“, наводи Чавошки, додајући да сада неки страхују да би премијер Моди могао да промени локално законодавство и других држава, а неке да подели више по укусу БЈП-а, како би лакше добијао изборе.
Тај правни преседан, који је давао толике привилегије Кашмиру, могао би да буде негативно искуство и за друге делове Индије.
Зато је, како скреће пажњу Чавошки, индијски министар унутрашњих послова Амид Шах направио поређење између Косова и Кашмира, јер ће Косово, уколико се наметне као норма, и други почети да копирају.
„Амид Шах је рекао: ’Немојте да бринете, нећемо дозволити да Кашмир постане ново Косово‘“, цитира Чавошки, истичући да се косовска сенка надвила и над самом Индијом, као и над свим критичним тачкама у свету.
У том смислу индијска власт је, каже наш саговорник, хтела да осигура централну власт на сваком педљу сопствене територије, не само зато да неком не би пало на памет у Кашмиру да се отцепи као Косово, већ и зато да не дођу неки страни „добронамерни посредници“, који ће понудити решење.
„Међутим, Индија је велика и јака и може да не прихвати оно што сматра да угрожава њен територијални интегритет“, закључује Чавошки.
Мењање етничке структуре
Он скреће пажњу да је, поред укидања члана 370 о специјалном статусу Кашмира, укинут и за члан 35А, који је био у вези са спорним чланом Устава, а по коме је Индусима из других делова државе било забрањено да купују земљу и поседују имовину на територији Џаму и Кашмира.
Као још једну паралелу са Косовом и Метохијом види и мењање етничке структуре те државе, не само том забраном, већ и тиме што је око 400.000 Брамана напустило Џаму и Кашмир због безбедносне ситуације, а да се нико није забринуо за њихова права.
Када је реч о најави премијера Пакистана Имрана Кана да ће позвати САД да посредују у спору, Чавошки каже да је Индија то одмах одбацила и да ће, уколико жели, преговарати само директно са Исламабадом.
„Ако Пакистан то не жели, Индија ће оно што контролише добро штитити и неће попустити по питању територијално суверенитета и интегритета ни за јоту“, уверен је Чавошки.
Пакистан се понаша као Албанија
Што се тиче Пакистана, он покушава да подигне свој улог и да позове међународне посреднике, али саговорник Спутњика сматра да то неће имати већег ефекта на Индију.
„Она је, шаљући додатна војна и полицијска појачања, одлучила да гарантује да неће доћи до велике ескалације. Пакистан може да прети, али било каква ескалација не би била добра ни за једну од земаља. Ту се више ради о снажној реторици и покушају Пакистана да привуче некога да изврши притисак на Индију да промени одлуку“, објашњава Чавошки.
Такође, ако би се ишло на то на чему Пакистан инсистира — да се прогласи референдум; ситуација на терену се толико променила да би тек сад било немогуће спровести плебисцит, а да се испоштују и историјски, правни и демократски разлози, као и интереси индијске државе.
Чавошки зато сматра да то питање реално може да се реши макар прећутним прихватањем статуса кво.
„Али, с једне стране Индија не може да га јавно прихвати, а с друге стране Пакистан је свој разлог постојања концентрисао на питање Кашмира и односа са Индијом. Они постоје тако што наглашавају различитости од Индије, уместо оне многе сличности које их повезују“, наводи гост Спутњика, уочавајући и у овоме сличност између понашања Пакистана и Албаније и Хрватске код нас у региону.
Шта може Шангајска организација за сарадњу
На питање може ли Шангајска организација за сарадњу, чије су чланице и Индија и Пакистан, да помогне да се смире страсти у Кашмиру, Чавошки каже да то може да буде платформа за мултилатерални дијалог око стабилизације ситуације, али да је принцип ШОС немешање у унутрашњу политику чланица.
„Истовремено, и Русија и Кина могу да утичу и на Индију и на Пакистан да се смире тензије и макар оствари мирољубива коегзистенција. Видећемо како ће се укрстити регионални интереси Русије и Кине и Индије и Пакистана, али мислим да ни у Делхију ни у Москви ни у Пекингу нико није заинтересован за сукоб. А чини ми се ни у Исламабаду. Они више инсистирају на јакој реторици због своје унутрашње сцене, него што заиста мисле да могу нешто да промене на терену“, закључује Јован Чавошки, уз констатацију да је Индија више него добро опремљена да се избори са изазовима локалних тензија.
