Најпроблематичније је, по свему судећи у можда најлепшем хрватском граду ― Дубровнику.
Само у другој половини јула забележено је изливање отпадних вода у дубровачкој и каштеланској акваторији, а инспекција за заштиту околине наложила је Граду Дубровнику постављање ознаке забране купања на плажи у Колочепу.
„У мору је све више фекалија, а то би могло да се реши доношењем адекватних прописа“, истиче за „Индекс“ Жарко Кобоевић са Поморског одељења Универзитета у Дубровнику, који се бави овом темом.
Он додаје да је хрватска страна Јадрана загађенија пропорционално повећању броја бродића и јахти.
„Говорим само о онечишћењу најужег морског појаса, уз саме плаже, градове, а не о отвореном делу мора, и говорим о онечишћењу с пловила, не с копна“, каже Кобоевић.
Он наводи пример Калифорније, која је целу своју обалу прогласила „no discharge“ зоном што се тиче фекалија, што значи да је забрањено испуштање фекалија с пловила у море.
„Калифорнија је успела да реши то питање тако што одређује да фекалије из бродића морају да буду изнете у тоалет у марини. Решења, дакле, постоје“, наглашава Кобоевић, који проблем види и у хрватским недореченим прописима.
Он објашњава да проблем нису луке с међународним прометом, него мање луке у малим местима где нема концесионара, нити ће га скоро бити, јер се то не исплати, а држава није одредила да мора да га буде.
Кобоевић сматра да би у концесионираним лукама био решен начин на који се бродови ослобађају фекалија и да се он сигурно не би сводио на њихово испуштање у море.
„Наши прописи кажу да фекалије не смеју да се испуштају у лукама, него у отворено море, али није прецизирано шта је то отворено море. Ипак, треба напоменути да је фекално онечишћење биоразградиво, патогени организми умиру након неког времена, али није важно да ли живе дан или дан и по. Ако се нађу на плажи, неко може да се зарази“, каже Кобоевић.
