Најновији трговински спор Скопља и Приштине само је потврдио оно што већ одавно знамо — ЦЕФТА је мртва. После стопостотних такси, које је Приштина увела на робу из централне Србије и Босне и Херцеговине, сада је на делу и рампа Скопља на увоз свеже рибе са Косова и Метохије, на шта ће, према најавама, Приштина адекватно одговорити. И тако у круг, годинама — ванцаринске баријере у региону у ком су сви упућени једни на друге, о чему сведочи и вредност трговинске размене.
Билатерала преузима примат
Али, ништа боља судбина изгледа не чека ни Светску трговинску организацију (СТО), која је само неми посматрач трговинског рата, који је САД повела против Кине.
Тешко је време за мултилатералне споразуме и билатерални ће се, пре свега, поново питати, сматрају саговорници Спутњика, економисти Мирослав Јовановић и Дејан Јововић.
„Уназад неколико година ствари се решавају на билатералном нивоу, а међународне организације се заобилазе. То је штета, јер би требало да постоји оквир и нека правна сигурност како могу да се реше ти трговински сукоби. Међутим, видно је да се све враћа на ону стару равнотежу, где пар великих одлучују о судбини“, сматра Јовановић са Института за глобалне студије Универзитета у Женеви.
Осврћући се на ситуацију у ЦЕФТА, он каже да је све у рукама Брисела.
„Да хоће, они би могли да притегну Албанце на Косову и Метохији на најједноставнији начин — да им укину финансије. Ништа друго. Међутим, попустљиви су, и они раде шта хоће. То траје већ годину дана и — ништа. Никакве санкције. А Брисел није частан посредник, већ страна у ЦЕФТА споразуму“, напомиње он за Спутњик, оценивши да је свему кумовала политика.
Тако је, гледајући кроз призму трговинског рата САД И Кине, и СТО показала своју немоћ, претворивши се, како каже — у петоразредну организацију.
И међународне организације на истој муци
„Ово време генерално доноси неизвесност за све међународне институције, а не само за мултилатералне споразуме“, оцена је Јовановића, који указује на пример УН, које не могу да се реформишу, али и ЕУ.
„Европску унију нико не зарезује, па чак и ако се договоре о нечему, на пример о расподели муслиманских избеглица, или о висини буџетског дефицита, договорено се не спроводи“, илустровао је саговорник Спутњика.
Он зато није оптимиста по питању будућих дешавања, јер ће се све свести на билатералне споразуме, где ће на добитку бити онај ко је јачи.
„Враћамо се на стару равнотежу када ће, на пример, у Европи само Британија, Француска, Немачка, Русија и Турска, и ниједна друга, да одређују будућност континента“, прогноза је овог економисте.
Јововић такође сматра да мултилатерални споразуми одумиру.
„У ЦЕФТА ниједан споразум није решен мултилатерално. Буквално ниједан. Све је решавано билатерално. И са Македонцима око брашна и са овим и са оним, све смо решавали билатерално. Ништа није решавано на Мешовитом комитету“, напомиње овај економиста за Спутњик.
Некадашњи главни преговарач Србије за билатералне споразуме о слободној трговини у региону, а испреговарао их је чак 32, на основу којих је уз модификације настала ЦЕФТА, објашњава да је проблем тог споразума о слободној трговини у Централној Европи — недостатак механизма заштите од ванцаринских баријера.
Зато је Србија предлагала да се направи нова ЦЕФТА, где би се одлуке доносиле по принципу консензуса, минус један глас, при чему би у одлучивању у случају спора била искључена страна која је у спору, како не би могла да блокира доношење одлука. То, међутим, није наишло на одобравање.
Снага силе
„Мултилатерални споразуми, како стоје ствари — одумиру и полако се враћају на снагу билатерални споразуми. Најновији пример је ЦЕФТА споразум, који не функционише и сви проблеми који треба да се реше у оквиру ЦЕФТА не могу да буду решени у оквиру Мешовитог комитета на министарском нивоу, него се решавају билатерално. Србија буквално ниједан проблем који има у оквиру ЦЕФТА није решавала на заједничкој мултилатералној основи, него билатерално. Без обзира да ли је у питању Македонија, Црна Гора, или било која друга чланица ЦЕФТА споразума“, каже Јововић за Спутњик.
Очигледно је, дакле, да нема политичке воље да се ствари покрену са мртве тачке. А на питање шта је главни разлог одумирања мултилатералних споразума, овај економиста нема дилему.
„Пре свега — одумире међународно право. То је главни проблем. Америка као водећа светска економска и политичка сила може да ради шта год хоће. Води трговински рат са Кином, а СТО то немо посматра, не реагује ни на који начин и једноставно — ту више нема лека. Значи — одумирање међународног права као таквог. Чим одумире међународно право, враћа се политика и снага силе и све се решава на бази билатералних договора, споразума и уцена“, јасан је Јововић.
