Све ово можда и не би било толико забрињавајуће, имајући у виду досадашње акције САД према Венецуели и реторику која стиже из Каракаса, да из Вашингтона није саопштено — „да је време дијалога прошло и да је време да се делује“.
На питање да ли се „деловање“ САД према Венецуели своди само на економски и политички притисак на тамошње власти, или постоји опасност да би Америка могла да се одлучи на то да војном интервенцијом смени власт која јој није по вољи, Рајко Петровић из Института за европске студије каже да је Трамп и сам рекао да је војна интервенција у овој јужноамеричкој држави — једна од опција која је на столу.
Како наводи Петровић — зато такав потез Беле куће на дуже стазе не треба искључивати, а Венецуела у том смислу има разлога да страхује од савезништва Колумбије и Бразила са Сједињеним Државама.
„Могућа је копнена инвазија из правца Колумбије. У тој земљи је практично последњих 50 година вођен тихи грађански рат и тамо постоје многи људи које колоквијално можемо назвати ’псима рата‘. Много је тамошњих плаћеника који би били спремни да учествују у таквим акцијама, јер ако су истинити наводи да је у атентат на Мадура било умешано 750 искусних војника из Колумбије, онда је јасно о чему је реч“, рекао је Петровић у емисији „Спутњик интервју“.
Мада, примећује, треба имати на уму да је Венецуела, што се тиче њених војних способности и људства, једна од највећих сила на јужноамеричком континенту, па верује да до војне интервенције неће доћи у овом тренутку. Петровић, са друге стране, оцењује да ће сасвим извесно доћи до нових врста притисака на власти у Каракасу.
Коментаришући оптужбе венецуеланског председника да је Вашингтон организовао атентат на њега, Петровић подсећа да је Мадуро то тврдио од почетка. На питање да ли је лидер Венецуеле на овај начин покушао да спречи неки будући атентат, наш саговорник каже:
„Када из самог државног врха САД стигну оцене да је време дијалога прошло и да је време за конкретне акције, онда Венецуели не преостаје ништа друго него да на један тако огољен начин покуша свету да представи у каквој се ситуацији та земља и њен лидер налазе. А када говоримо о санкцијама, чак се и амерички експерти слажу да оне не могу угрозити венецуеланску економију, јер је она већ дубоко угрожена и САД не могу еродирати ништа друго у том економском систему, који је већ у колапсу“, напомиње Петровић.
Где су запели преговори са опозицијом
Упркос томе што су преговори власти и опозиције ишли у добром правцу, Мадуро је одлучио да представници званичног Каракаса не присуствују новој рунди преговора са опозицијом, који су били планирани за 8. и 9. август.
Петровић сматра да је за ову одлуку венецуеланског председника било пресудно то што је лидер опозиције Хуан Гваидо јавно подржао нову рунду санкција Венецуели. То му је, каже, био показатељ да су даљи преговори са опозицијом и Гваидом, који је под контролом САД, узалудни.
„Мадуро у наредном периоду мора да настави да се држи међународног права и нема нити један разлог да поново расписује председничке изборе, јер има пун легитимитет за останак у председничкој фотељи“, сматра саговорник Спутњика.
„Планове Вашингтона да га свргну додатно отежава чињеница да самопроглашени лидер Венецуеле Хуан Гваидо није успео да придобије подршку војног врха“, указује Петровић.
„Венецуеланска армија, под вођством генерала Владимира Падрина, у потпуности је одана председнику Мадуру. Чињеница да он руководи тим старим официрским кором из доба Чавеза и да су они у идеолошком смислу ’тврди чависти‘, једна је од кључних гаранција за опстанак Мадура на власти у овом тренутку“, закључује Петровић.
