После најаве да ће 22. августа бити одржана седница скупштине привремених институција из Приштине, на којој би она требало да буде распуштена и да буду расписани ванредни парламентарни избори, новинар и публициста Живојин Ракочевић каже да је у комбинаторици могућих коалиција партија косовских Албанаца, будући да, према анкетама, ниједна неће имати већину, тешко наћи нијансу која би била демократски расположена према Србима.
„Срби не траже никакве специјалне услове, већ природан демократски амбијент, али слика у покрајини је са сваким изборима бивала све гора. Изгледа парадоксално, али први избори који су одржани под руководством Унмика пружали су више наде у демократски капацитет, или било шта што би могло мирисати на нормални живот“, наводи Ракочевић, износећи очекивања српске заједнице у емисији „Свет са Спутњиком“, у којој је анализирана актуелна ситуација на Косову и Метохији.
На питање која је од странака косовских Албанаца најгора варијанта за Србе у „свим нијансама црне“ наш саговорник примећује да је већина опција испробана.
„Према Србима ће сви бити мање-више једнаки. Можда би Руговини наследници и Иса Мустафа могли бити трачак наде и свежина, међутим, и они су дебело огрезли у корупцију. Са друге стране, Американци од 1999. године до данас њих сматрају неком врстом наследника титоизма и дефинитивно их доживљавају као људе који споро доносе одлуке“, објашњава Ракочевић.
Уз нервозу коју је изазвао Суд за ратне злочине ОВК, без обзира што он делује као фарса, због тих, како каже, играрија постаје „врло загушљиво“ на политичкој сцени косовских Албанаца.
„Врло је важно рећи да све главне полуге власти и моћи држи Хашим Тачи и да је он нека врста косовског Мила Ђукановића: како год да гласате Тачи добија, као и Мило. Тачи је зато онај који је одузео демократске капацитете, ма колики да су и ма какви да су“, констатује Ракочевић.
Да је Тачи кључна личност у Приштини слажу се и Зоран Анђелковић, некадашњи председник Привременог извршног већа Косова и Метохије, и Демо Бериша, председник Матице Албанаца у Србији, који каже да председник самопроглашеног Косова јесте тај који повлачи конце.
Када је реч о изборима, Анђелковић констатује да је Харадинај све добро срачунао: одлазак у Хаг да сведочи пред Судом за злочине терористичке ОВК искористио је да се прикаже као патриота, а изборима фактички добио скоро пет месеци да блокира било какву могућност за разговоре и укидање такси.
Демо Бериша истиче да није Харадинај смислио ни таксе ни изборе, „него његов ментор, амерички амбасадор у Приштини“, а верује да ће будућу владу привремених институција састављати актуелни председник парламента у Приштини Кадри Весељи.
Анђелковић сматра да су погрешна очекивања да ће доћи до промене лидера у Приштини.
„Ништа се ту неће променити. Не очекујем ни да Харадинај после ових избора буде слабији, а како ће се формирати влада — ни до сада није зависило од косовских политичара“, наводи некадашњи функционер.
Очекивања од Срба
На питање може ли се, уколико не буде укидања такси и нових мера попут непризнавања српских пасоша на административној линији, замислити да представници Срба уђу у неку будућу владу привремених институција, Ракочевић примећује да је у политици све могуће.
„Изгледа сурово, али када је политика у питању нема изненађења и већина ствари може да се замисли. Ако је могла да се направи коалиција са Харадинајем, сасвим су могуће и друге комбинације. Кључно је питање — шта сте ви урадили и какви су помаци? У једном тренутку влада (привремених институција) је зависила од Спрске листе, а онда је успостављен консензус међу косовским Албанцима — да могу и без Српске листе и да неће дозволити да она буде тас на ваги“, објашњава саговорник Спутњика.
Период избора је, по његовој оцени, период и такмичења — ко ће бити бруталнији и ко ће смислити горе мере против Срба и свих оних који имају нормалне потребе.
Он додаје и да је мера са непризнавањем српских пасоша изненадила већину администрације привремених институција у Приштини.
„Изгледа да иза свега стоји Тачијева ПДК, која мора сада да покаже зубе, јер Харадинај је стекао огромне поене са таксама и сада и Тачи мора да наступи са неким мерама према Србима, да би подигао ниво националне бруталности према другима. Почело је надметање у неподопштинама које ће примењивати према Србима у наредном периоду“, упозорава Ракочевић.
Ађелковић верује да ће америчка администрација, као и до сада, имати пресудан утицај на то како ће се и на који начин формирати власт привремених институција у Приштини. Што се тиче Српске листе — каже да је апсолутно сигуран да она неће ући ни у какву владу приштинских институција, ако прва одлука не буде укидање такси.
Да ли ће Суд у Хагу опрати биографије
Поводом позива који стижу косовским политичарима из Суда за злочине ОВК, Бериша подсећа да је суд формиран по законима привремених институција Косова, те да постоји бојазан да је то само зато да би опрао биографије бившим припадницима такозване ОВК.
Анђелковић напомиње да је Унмик и раније имао документа о злочинима терористичке ОВК, али да нису смели да покрену никакве процесе, зато што су Американци играли кључну улогу у тој мисији.
„Верујем да ће у овим процесима, без обзира како ће се завршити, испливати на површину много тога што неће бити пријатно за политичке актере у Приштини и бивше ратне команданте“, каже он.
Влада Србије, напомиње Бериша, располаже озбиљним подацима о злочинима терористичке ОВК.
„Ако се не донесе одлука да тај суд пресуди на основу политике, тада се може очекивати и озбиљна пресуда Харадинају, јер он није вршио злочине само против Срба, него и против Албанаца и Рома. Скоро се поставило питање у косовској штампи — да ли је Харадинај убио више Срба или Албанаца“, подсећа преседник Матице Албанаца у Србији.
Он наводи податак да је уручено 100 позива, међу којима је комплетна командна структура терористичке ОВК, те да је 70 косовских Албанаца саслушано, што у својству сведока, што у својству осумњичених.
„Први пут ми се чини да се овај суд води другачијим путем, који ће довести до резултата“, сматра Бериша.
Анђелковић објашњава да је то зато што је у овом суду значајнији утицај Европе у односу на Хашки трибунал, где су доминантан утицај имали Американци и Енглези.
„За овај суд је дала паре Европа, постоји и закључак Европског парламента — да се истраже налази Дика Мартија, уз сву нашу документацију, која је обимна“, истиче Анђелковић, који је „благи оптимиста“ кад је реч о коначном процесу, а „добар оптимиста“ кад је реч о објављивању документације која ће показати сва злодела такозване ОВК.
