Он је рекао да је увредљиво што амерички порески обвезници морају и даље да плаћају да би у Немачкој било више од 50.000 Американаца, а Немци могу да потроше вишак на домаће програме.
Председник немачке фракције Леве партије у Бундестагу Дитмар Барч одговорио је на изјаву америчког амбасадора — да би Американци, уколико изведу трупе, требало да однесу са собом и своје нуклеарно оружје.
Посланик је додао и да амерички нуклеарни арсенал треба „одвести кући“, а не у Пољску, јер ће такав развој догађаја довести до оштрог погоршања односа са Русијом, а то је у супротности са интересима Немачке и Европе уопште.
Америчка амбасадорка у Пољској Џорџет Мосбахер изјавила је да би поздравила одлуку да америчке трупе из Немачке буду пребачене у Пољску.
Немачка процена
Немачки политиколог Александар Рар каже да би нуклеарно оружје у Пољској било грубо кршење свих споразума који су са СССР-ом постигнути деведесетих година, када је НАТО обећао да се неће ширити на Исток и чврсто се заклео да неће бити нуклеарног оружја на територији земаља Варшавског пакта.
Експерт истиче да би за Немце било страшно да се америчко нуклеарно оружје распореди у Пољској, јер би то могло да пољуља безбедност целе Европе.
„Енглеска, Француска и Немачка имају нуклеарно оружје, али нико не брине посебно због тога. Међутим, Пољаци ће тиме добити статус квазинуклеарне силе и махаће тим оружјем на самој граници са Русијом. То је лудост! Трезвени Немци, који су прошли Хладни рат, схватају шта ће се догодити. Пољаци би тим америчким ракетама могли веома да изнервирају Русију, јер то нису играчке, а то би могло да доведе до нове ескалације. У том случају би Немци, као савезници Пољске, још требало да ратују због Пољака. У Немачкој људи умеју да мисле и могу унапред да процене шта то све значи. Између осталог, због тога су били против ширења НАТО-а на Украјину и Грузију 2008. године, када су сви остали били за то. Али Пољаци, житељи балтичких земаља и Украјинци, који захтевају да се на њиховим територијама распореди америчко нуклеарно оружје, једноставно не разумеју шта раде, а када схвате — тада ће бити прекасно. Ово ће бити друга кубанска криза. Како другачије Русија може да реагује на америчко нуклеарно оружје на својим границама? Ово је директна војна претња. И Немачка то добро разуме“, каже Рар за Спутњик.
Аналитичари кажу да је распоређивање америчке војске у Немачкој великим делом последица историјских разлога, али истовремено указују на то се данас у Немачкој све више поставља питање препоручљивости размештања стране војске на територији државе.
Друга страна медаље
Експерти кажу да свака медаља има две стране: оно што неки називају безбедносном помоћи, други сматрају окупацијом, а потезе Америке тумаче као притисак на Берлин.
„Пољска се већ дуго залаже за то да део америчких трупа из Немачке буде премештен на територију њихове земље. Пољаци су спремни да уложе значајан новац у инфраструктуру за размештање тенковских јединица и тако даље. Дакле, ово је такав непрофесионални притисак на немачко руководство, које, по мом мишљењу, није посебно заинтересовано за задржавање америчких трупа на својој територији, јер се ситуација почетком 21. века значајно променила у поређењу са послератним периодом друге половине 20. века. Дакле, ово није ништа друго до лагани притисак, јер америчке трупе неће у скорије време напустити Немачку. Немачка је централни логистички и структурни део НАТО-а у Европи, где се чувају америчке нуклеарне залихе. Стога, могуће је да ће неке трупе вероватно бити премештене у Пољску, на крају крајева, Пољска ће то вероватно успети да избоксује, али ништа више од тога“, каже за Спутњик Владислав Белов, шеф Центра за немачке студије Института за Европу Руске академије наука.
Белов додаје да амерички амбасадор у Берлину ради исто оно што ради и амерички председник — наставља да врши притисак на немачке партнере, подсећајући их на обавезу из 2014, да заједно са осталим чланицама НАТО-а треба да повећају удео војне потрошње на два одсто БДП-а.
Велики део буџета савеза представљају расходи САД, а Трамп је због тога више пута критиковао савезнике. Он је посебно истакао неадекватан допринос Немачке. Према његовим речима, њени расходи чине само један одсто БДП-а и „треба да плаћа много више“.
Pacta sunt servanda
Берлин, с друге стране, намерава да постепено повећава трошкове за одбрану у наредних десет година. Ове године је планирано њихово повећање на 1,34 одсто БДП-а, а до 2025. године на један и по одсто.
„Нико Немце није вукао за језик, нико их није терао да дижу руке и гласају и због тога Трамп редовно подсећа европске партнере на потребу испуњавања обавеза. Латинска изрека гласи: ’Pacta sunt servanda‘, односно, ’договори се морају испуњавати‘. Амерички амбасадор Гренела познат је по свом недипломатском понашању како у односу на ’Северни ток‘, тако и када је реч о неформалним претњама. Па, опет то није његово мишљење, ово је мишљење америчког председника“, каже Белов.
Белов је појаснио да Немачка не касни са уплатама у НАТО буџет, него не подиже каматну стопу. Према његовим речима, Берлин до сада није повећао удео војних трошкова до два одсто и у томе је проблем.
„Постоје различита мишљења око тога зашто то не чине. Бивша министарка одбране Урсула фон дер Лајен и актуелна министарка Анегрет Крамп Каренбауер залажу се за два одсто, али су коалицијски партнери против. Ради се о прилично великој суми. Немачка има највећи БДП у земљама Европске уније, Еврозоне, а два процента је готово 70 милијарди евра. Ово је огромна цифра. Одлука је била погрешна 2014. године, када је договорено повећање и сада се време не може вратити да би се та одлука променила. Због тога Немци пажљиво одлажу повећање. Они су спремни да иду на то, али полако, постепено и не до два процента. Превелика је сума“, објашњава Белов.
Експерт је уверен да ова ситуација неће погоршати односе између САД и Немачке.
„Сви партнери савршено разумеју модел свог понашања, тако да ће САД наставити да врше притисак на Немачку и друге европске земље, а Европљани, мада не сви, наставиће бурно да реагују, као што то чини и Немачка“, закључио је Белов.
Сатанизовање Русије
У Немачкој је распоређен највећи амерички контингент у Европи, око 35 хиљада војног особља и око 17 хиљада цивила који раде у америчким базама. Упркос свим изјавама о „дугу“ Немачке, САД су свесне да су оне те који првенствено имају користи од те ситуације. Истовремено, Доналд Трамп такође очекује да трошкове одржавања овог контингента пребаци на савезнике. У једном интервјуу амерички председник је оптужио Берлин за избегавање повећања трошкова за одбрану и критиковао је Немачку што има да плаћа милијарде долара за енергенте Русији, НАТО-овом „потенцијалном противнику“.
Експерти истичу да је позиционирање Русије као потенцијалног непријатеља стара пропагандна песма руководства НАТО-а, коју подржавају и милитаристи унутар Немачке. У глобалном смислу, ова реторика је само део стратегије Вашингтона, који Русију покушава да избаци из свих сфера.
У оквиру те политике, Русија се намерно сатанизује. То је тактика застрашивања. А присуство америчке војске у Немачкој само је елемент такве политике. Ипак, немачко друштво већ разуме суштину онога што се дешава и многи грађани би поздравили ослобађање земље од америчке војне „помоћи“.
Члан Комитета Бундестага за међународне послове Валдемар Герт још у мају је рекао да политичке снаге планирају да покрену питање легалности присуства америчких војних база у земљи. Он је истакао да америчке војне базе „нису савезништво, него окупација“ и узео је за пример ваздушну базу Рамштајн у Немачкој, где ниједан немачки држављанин не може да уђе, чак ни припадник полиције.
„Шта се унутра ради, ми не разумемо и не знамо. Тамо се увозе материјали, производи и опрема, али ми тај процес не контролишемо. Не знамо шта се тамо налази. И ово више није партнерство“, подвукао је он у интервјуу који је дао руским медијима.
