Сергеј Поздњаков, генерални директор и главни конструктор предузећа „Звезда“, које се бави производњом летачке опреме, рекао је да су догађаји у Сирији, али и раније у Авганистану, показали да је потребна модернизација прслука пилота борбене авијације, постављањем сигналних ракета, медицинског материјала, хране и воде, граната, пиштоља и тако даље. Пилоти хеликоптера имају такве прслуке, али они нису прилагођени за катапултирање из авиона на великим брзинама.
Према његовим речима — прелиминарни захтеви за прслук су направљени, направљен је и прототип, а планирано је да се коначан технички задатак дефинише до јесени, тако да тестирања могу да започну следеће године.
Генерал-мајор Владимир Попов, руски војни експерт и заслужни војни пилот Русије, истиче да је таква опрема неопходна пилотима.
„Ово је елемент преносних залиха за хитне случајеве (НАЗ), који се налази у падобранском систему избацивих седишта. Тамо се налази све што је потребно за организацију преживљавања, у зависности од региона. У прслуцима се смештају, на пример, опрема за риболов, сет за загревање хране, потребна количина намирница: кекс, чоколада или шећер, конзервирана храна — у количинама да људи могу да раде и да не гладују од три до пет дана. Ако је то пустињско подручје, онда постоје флаше са водом, а ако су поларни услови, онда је то специјална обућа за снег. Тамо је обезбеђено и оружје, као и сигналне ракете, које се испаљују и омогућавају до десет сигнала различитих боја. Постоје и сигнални пиштољи, пловила и сплавови за већи број људи“, навео је Попов.
Према његовим речима — за пилота који се катапултирао на непријатељску територију важно је да се брине и о одбрани. Како истиче — нема говора о отвореној борби, потребно је издржати док помоћ не стигне.
„Прслук за искрцавање је додатак ономе што може да затреба за одбрану од непријатеља — пилотима се не препоручује да учествују у отвореним борбама. Постоје ручне бомбе или додатно оружје и муниција у случају да треба да се одбрани и да задржи непријатеља, пре него што стигну снаге и средства за евакуацију и покривање. Управо је то функција борбеног прслука“, каже Попов.
Подсетимо, руске Ваздухопловне снаге учествују у борби против терориста у Сирији од 2015. године, а та операција је била и нека врста провере борбене способности различитих родова руске војске. Није тајна ни да је Сирија била полигон за тестирање руског оружја и технике, и да се показала поузданост и ефикасност на пустињском терену.
Током рата у Сирији у руским базама били су смештени и представници војне индустрије, који су на лицу места елиминисали или бележили евентуалне недостатке оружја и технике, а неки су и слати на дораду у Русију.
