За овај масакр нико није одговарао, а тужилац Еулекса је 2010. године обуставио је истрагу „због недостатка доказа“.
Дарку Димитријевићу, новинару из Гораждевца, убиство српске деце био је први новинарски задатак. Игра судбине је била таква да је један од убијених дечака, Иван Јововић, био његов школски друг.
Димитријевић о свему чему је био сведок тог дана, али и о томе како Гораждевац живи после ове трагедије, каже:
„И 16 година касније те слике нажалост не бледе. Чак су можда и свежије, а због неких других околности те ране се много више осећају. Ту пре свега мислим на породице убијених на реци Бистрици. Што се мене тиче лично, ја сам део Гораждевца и као и свако ко овде живи, ту трагедију сам осетио на својој кожи. Сва деца која су тог дана била на Бистрици прошла су кроз хорор причу и мноштво испаљених метака и право је чудо да није више њих настрадало.“
Личило је на сцену из филма
У моменту када се напад десио на Бистрици је било око педесеторо деце. Димитријевићу су, каже, те прве сцене које је видео деловале као да је у питању снимање неког акционог филма.
„Обала реке, разбацана одећа и обућа свуда по плажи... Виде се и трагови метака које је полиција обележила. Крв... И када се отргнете од слике која је деловала нестварно, схватите да је то реалност и да сте изгубили своје комшије, школске другове, пријатеље и да су сва та деца прошла кроз оно што нико никада никоме не би пожелео. Та трагедија је обележила Гораждевац заувек и она је учинила ово село местом које је и дан-данас завијено у црно. Још више боли то што никако да се дође до убица и злочинаца“, уверен је Димитријевић.
Обустављање истраге је „со на рану“ не само породицама убијених. Нико у Гораждевцу не може да се помири са чињеницом да нема ни воље ни жеље у међународној заједници да се овај злочин реши. Нико се тиме више не бави.
„Породице убијених дечака су остале да живе у Гораждевцу и сваке године на данашњи дан они буду на парастосу, после чега одлазе на гробове. Данас је у Гораждевцу био и Марко Богићевић, који је био тешко рањен и који је имао тада само 12 година. Ту је био и Ђорђе Угреновић, такође једн од рањених у том нападу. Он се оженио, стекао породицу, а његова деца живе у Гораждевцу. Људи су наставили да живе некако... Породице два убијена дечака су се и опријатељиле, тачније Пантина сестра се удала за брата убијеног Ивана Јововића. То су неке од прича које су зближиле те породице и некако све иде неким путем после догађаја 13. августа 2003“, прича наш саговорник.
У Гораждевцу је као и сваке године служен парастос убијеним дечацима у цркви Успења пресвете Богородице и обиласком гробова убијених дечака обележена је још једна годишњица злочина над српском децом у Гораждевцу.
Не желе спомен-плочу
Парастосу је присуствовао и помоћник директора канцеларије за Косово и Метохију Зоран Бојић, који је рекао да је канцеларија имала у плану да постави спомен-плочу на месту где су страдала деца, али да се од тога одустало.
Отац убијеног дечака Панта Дакића рекао је новинарима да је сама мисао на такав монструозни злочин страшна и да је починиоцима место иза решетака.
„Истрага је обустављена, позвали су ме лично када је истрага обустављена. Била је тамо Словенка и она је једноставно слегла раменима и рекла: ’Мени је само наређено да обуставим‘“, казао је отац покојног Панта Дакића.
Поводом овог догађаја огласила се саопштењем и Српска координација убијених и несталих. Председник овог удружења др Душан Челић подсетио је на тадашње албанско ликовање и весеље над страдалом српском децом и одсуство људске и лекарске етике у болници у Пећи, у коју су родитељи превезли настрадалу децу.
У саопштењу се наводи да „албанско косовско друштво ни данас није спремно да се суочи са прошлошћу, као ни са садашњошћу у којој највишу власт врши бивши командни кадар тзв. Ослободилачке војске Косова. Напротив, антицивилизацијско слављење злочинаца и злочина над Србима и данас је суморна реалност на Косову и Метохији.
Нормализација односа „између Срба и Албанаца се не може се градити без истине о масовним и систематским злочинима које су починили припадници тзв. Ослободилачке војске Косова и правде за бројне српске жртве на Косову и Метохији“.
Српска координација, подсећајући јавност на овај ужасан злочин, апелује на међународне чиниоце на Косову и Метохији и јавно позива правосудне власти да учине све што је у њиховој моћи, како би се учиниоци овог, као и бројних других злочина над Србима на Косову и Метохији привели правди.
