У тексту објављеном на порталу „Искра“ поводом смрти признатог сценаристе, Кустурица је приметио да је Михић умео да се сналази у различитим епохама и подсетио да је у време титоизма створио Џимија Барку, ненадмашног српског антијунака и главног лика филма „Кад будем мртав и бео“.
„И да је само то урадио, његов уметнички опус био би велики, али он се није обазирао управо на пролазност ’величина‘. Волео је своју Веру и Ивану и писао. Настајали су филмови, а наш живот, нудећи нам своја дела, чинио је узвишенијим. Као мађионичар који извлачи из рукава голубове, Михић је стварао филмске заплете. Језик његових ликова био је онај који ради без примеса патетике и где мелодија дијалога најбоље изражава наш дух, али и дух драме“, истиче Кустурица.
Мало се која писаћа машина, додаје Кустурица, толико тресла под прстима неког писца и тешко да у биографији неког редитеља и сценаристе има толико успешних филмских дела.
„Без Гордана, црни талас не би постао прототипска вредност нашег филма. Колико бисмо били сиромашнији да није написао ’Буђење пацова‘, да није створио са Коканом Ракоњцем ’Вране‘?! Да ли је било ко и било где пред очи телевизијског гледаоца са већим успехом извајао чиновничку досаду као што је било са ’Сиротим малим хрчцима‘, где се у некој државној установи тражио одговор на питање — ко је појео државну џигерицу? Да ли би југословенски филм достизао своје стандарде да нисмо гледали ’Чувара плаже у зимском периоду‘, ’Варљиво лето ’68‘ и у најтежој филмској дисциплини — помирења уметничког и комерцијалног — да није било филма ’Балкан експрес‘?“, запитао се Кустурица, који је Михићу 2017. године на фестивалу „Кустендорф“ уручио Награду за будуће филмове.
Гордан Михић је дуго био најбољи филмски писац у Европи, а Кустурица каже да је то приметио живећи у Америци и Европи, док код нас — „то нису ни могли знати“.
„Људи какав је био Гордан претварали су Србију у велики свет и хранили наше навике да се осећамо као да смо и ми део тог света. Да ли се после гледање драме ’Господин фока‘, у ненадмашном тумачењу Цице Перовића, може рећи нешто друго, осим запажања на почетку овог текста, а то је — да је Гордан био Чехов нашег филма? Још као студент сам му био захвалан на томе. Од Гордана сам научио да у сиротињи живе људи аристократских особина“, написао је Кустурица.
Славни редитељ се присетио и свог филма „Црна мачка, бели мачор“, који је снимио по Михићевом сценарију, филм који се „претворио у врхунац њихових каријера“.
„Обојица смо тада дотакли небо, а ево, Гордан је сада тамо и нестао, али није изгубљен, јер он не само да ће живети у мислима и осећањима породице, пријатеља и нас, његових сарадника, већ ће живети још дуго у филмовима које је написао, а ми ћемо, иако тужни, смејати се, плакати, али и бити срећни што смо га знали и сарађивали са Горданом, коме је тако лепо стајало његово властито име“, истакао је Кустурица.
