На питање каква им је прва реакција на појам Европске уније, одговори показују да је највећи број неутралних и равнодушних — 42 одсто, затим следи 35 одсто оних са негативним реакцијама и тек онда 23 одсто оних са позитивним.
Уколико се упореде резултати истраживања са прошлогодишњим, долази се до закључка да је у међувремену број младих који позитивно посматра ЕУ опао са 26,6 одсто, на 22,9 одсто.
Када је реч о онима који подржавају улазак Србије у ЕУ, постоје значајне разлике у односу на регион из кога долазе. Млади из региона Београда значајно више подржавају улазак Србије у ЕУ, док млади из региона Централне и Западне Србије подржавају у много нижем проценту.
На питање како млади виде улазак Србије у ЕУ, односно да ли мисле да би се у Србији боље живело када би Србија ушла у ЕУ, одговори су следећи: Свака четврта млада особа сматра да би се боље живело у Србији када би она ушла у ЕУ, док скоро исто свака четврта особа (22,9 одсто) сматра да би се живело горе.
„Истраживање је показало да млади губе интересовање за политику и за праћење било каквих политичких догађаја, те да све више њих мисли да немају никакав утицај на доношење одлука“, рекао је генерални секретар КОМС-а Стефан Ђорђевић на конференцији у Београду,
„Шест од десет младих особа жели да оде из Србије. Као парадокс имамо ситуацију да, без обзира на изражен евроскептицизам код младих, када их питамо где желе да оду, 50 одсто њих каже да су то земље западне Европе, што јасно показује да знају које су вредности ЕУ, али због начина на који се у нашој земљи процес интеграција ка ЕУ представља и користи за дневнополитичке сврхе, млади губе поверење у цео систем“, рекао је Ђорђевић.
Генерална Скупштина УН установила је 12. август као Међународни дан младих, а у Србији се слави од 2007. године.
Тај дан се обележава са циљем да скрене пажњу на проблеме, културна и правна питања омладине, ученика и студената.
Млади у Србији су одговорили и на питање да ли би Србија у спољној политици више требало да се ослања на Европску унију или на Русију:
