Земља које нема: Рат свих против свих, о ком одлучују они који се увек питају за све

У грађанском рату учествује шест озбиљних интересних група које претендују на власт или макар на њен део. Оне перманентно ратују, склапају савезе које затим раскидају и настављају да се боре. У том хаосу ниједна страна не броји жртве.

Шест главних фактора у рату

Данас се главни сукоб у Јемену одвија између законите владе, чији се председник Абд Мансур Хади од 2015. године налази у изгнанству у Ријаду, и шиитских побуњеника Хута. Хади је дошао на власт на врло дискутабилан начин — „арапским пролећем“ 2011. године, када је сменио деценијску власт председника Алија Абдулаха Салеха.

Хути су водили рат и са једним и са другим председником. Они су се побунили још 2004. године, желећи да прогласе Јемен за краљевину на челу са имамом Хусеином ел Хутијем, по коме су и добили име. Циљ им је био да препороде краљевину која је постојала до револуције 1962. године.

Данас, Хути држе главни град Сану. Интересантно је да им највећи отпор не пружа војска, већ одреди сунитских формација „Ислах“ и „Ансар ел Шарија“ (локална филијала Ал Каиде) која је хтела да заузме град за себе. Ове две странке су четврти и пети фактор у земљи. Ал Каида и данас држи под својом контролом неколико провинција Јемена, док је сунитска формација „Ислах“ — савезница законите власти и под окриљем Саудијске Арабије.

Пети фактор у борби за власт су сепаратисти из Јужног прелазног савета, наследници социјалиста. Они су због своје малобројности (има их свега 4 милиона, у односу на 20 милиона северњака) изгубили сваку власт након уједињења Јемена, и сада подржавају закониту владу. Тренутно држе провинцију Шабва, са градом Атаком, уз велику подршку Уједињених Арапских Емирата.

Шести фактор у овој гунгули су страни фактори. Најважнију улогу играју Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати због стратешког положаја Јемена. Они су део арапске коалиције која немилосрдно, свакодневно бомбардује север Јемена. Међутим, и међу њима није све глатко.

Рат свих против свих

Да ствар буде још компликованија, последњих дана је „пукла“ провладина коалиција, коју су чинили партија „Ислах“ и Јужни прелазни савет. Односно, дошло је до сукоба између штићеника Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата, који су главне фигуре у борби против Хута.

„До нереда је дошло након што су изведена три терористичка напада у Адену, када је погинуло више од 50 активиста Јужног прелазног савета. За њих је била оптужена партија ’Ислах‘, коју подржава Саудијска Арабија. Тада су била нападнута и заузета упоришта просаудијских формација, међу којима је била и председничка палата“, наводи Сергеј Серебров са Института за оријенталистику Руске академије наука.

Имајући у виду да се Јужни прелазни савет бори за излазак Југа из састава Јемена, овај сукоб је од посебне важности.

„Јужни прелазни савет се представља као главни политички покрет Југа и одражава мишљење већине политичких фракција да треба раскинути везе са севером, пошто је рат из 1994. године између севера и југа уништио темељ јединства и увео окупациони режим севера над југом“, објашњава руски експерт.

Читав југ се сматра ослобођеним од 2015. године, када су Хути истерани из Адена. Међутим, не би то био Јемен да нема група које би међусобно ратовале, и ту наступају Јужни прелазни савет и „Ислах“ — обе странке које подржавају одбеглог председника Хадија.

У Јемену неће скоро завладати мир. Свему томе је узрок његов геополитички положај. Онај који контролише ово подручје, контролише и Аденски залив, врата Црвеног и Арапског мора, Индијски океан.

„То није унутрашњи сукоб нити грађански рат, већ регионални конфликт за утицај у Јемену у којем учествује много држава. Осим Саудијске Арабије и Емирата, ту су и САД и Велика Британија, које су подржале арапску коалицију. Јемен се налази на обали мореуза Баб ел Мандеб, који у 21. веку постаје све значајнији за светску економију“, закључио је Серебров.