Наиме, о датуму гласања су се договорили представници свих парламентарних странака, осим владајуће Лиге, Форца Италије Силвија Берлусконија и Италијанске браће, који су желели да се о неповерењу влади гласа већ данас, како би био убрзан процес који води ка новим изборима, преноси портал „Политико“.
Према речима Александра Гајића са Института за европске студије, нема никакве сумње да су Матео Салвини и његова Лига иницијатори престанка рада ове италијанске владе, која је на власти била нешто више од годину дана. Разлози, међутим, додаје Гајић, не леже само у неслагању Салвинија са коалиционим партнерима Покретом пет звезда око стратешких пројеката владе.
„Суштина је у томе да је у досадашњој коалиционој влади Салвинијева Лига по броју гласова била слабији партнер. Међутим, за ових 14 месеци ситуација се драстично променила, о чему говоре резултати европских избора из маја ове године, јер се Лиги удвостручила популарност. Салвини зато рачуна да расписивањем превремених парламентарних избора и њиховим што бржим одржавањем може да капитализује садашњу подршку“, објашњава Гајић.
Систем гласања иде на руку Салвинију
У Италији је, објашњава наш саговорник, систем гласања већински, што Салвинију иде на руку са оваквим порастом популарности и евентуалним увлачењем на заједничку листу или прављењем предизборног споразума са Италијанском браћом и евентуално Берлусконијевом Форца Италијом, па лидер Лиге рачуна да може да има апсолутну власт након наредних избора.
„Њему дакле одговарају избори крајем октобра или почетком новембра, зато их је и иницирао. Иако Салвини званично није повукао своје министре из владе, по свему судећи влада неће моћи даље да функционише, па се очекује расписивање нових избора. Кључ је код председника Италије Матареле, који сада разговара са посланичким групама и гледа шта да се ради јер постоје неке техничке ствари које влада у овом мандату мора да уради у наредном периоду, а пре свега везано за усвајање буџета“, оцењује Гајић.
Ни Покрет пет звезда се не боји избора
Једино питање је, додаје саговорник Спутњика, да ли ће избори бити расписани и одржани у року који Салвинију одговара, или ће бити формирана нека техничка влада која ће завршити ургентне ствари, што би одложило одржавање превремених парламентарних избора на крај децембра или почетак јануара идуће године.
„Међутим, видимо да се ни Покрет пет звезда не боји нових избора, напротив, они инсистирају да се са изборима одржи и референдум о смањењу броја посланика са садашњих 900 на 600. Дакле, у наредним изборима свака страна има свој улог, а једино је спорно да ли ће Салвини успети да у своју изборну коалицију привуче ове друге десне партије — Италијанску браћу и Форца Италију“, указује Гајић.
На питање да ли ће нови избори и нова влада донети неке драстичне промене на италијанској политичкој сцени, Александар Гајић каже да ће се променити однос снага, а са променом односа снага јача опција коју заступа Салвини.
Иако је, објашњава он, и Покрет пет звезда био антиестаблишмент покрет, Салвинијева Лига је сада преузела ту „бакљу“ антиимигрантског става и чвршћег односа према Бриселу.
„Тако да ће одржавање избора и формирање владе, у којој ће Салвинијева партија имати доминанту улогу, значити јаснији суверенистички моменат него што је раније био случај и прогураће целу његову агенду по читавом низу конкретних мера у унутрашњој политици. У том смислу, имаћемо континуитет досадашње политике, с тим што ће то бити подигнуто на виши, радикалнији степен, с обзиром на то да би у коалицију ушли и Италијанска браћа, изразито антибриселска странка која припада спектру крајње деснице, што би сигурно допринело да се италијанска власт помери још више у том неком суверенистичком правцу“, примећује Гајић.
Овакав развој ситуације неће радовати Брисел, напомиње Гајић и додаје да ту можемо да очекујемо оштрију контрареакцију администрације ЕУ.
„Можемо очекивати нови ниво проблема и даље затезање односа на релацији Рим-Брисел, тим пре што су ти односи већ били нарушени, па није искључено да се са тешких речи пређе и на тежа дела у односима између Италије, као једне важне чланице ЕУ и Брисела који треба да формира нову Европску комисију“, закључује Александар Гајић за Спутњик.
