Нафта, пропорционална расподела пореза и култура су три главна разлога за јачање таквих расположења. Дописник Спутњика у Канади разговарао је са неколико активиста сепаратистички настројених партија.
Тод Вејнр, лидер Странке за независност Алберте, која је основана 2001. године, а затим распуштена, па обновљена 2008. године, објаснио је да је много разлога за растућа сепаратистичка расположења у тој провинцији.
Главни разлог је, каже Вејн — неадекватан систем расподеле средстава.
„Алберта даје све више ресурса, док заузврат добија све мање. Становници провинције сматрају да овај систем није праведан“, истиче овај политичар.
Џејсон Кени, нови председник Владе провинције Алберта, не дели идеју сепаратизма, али жели да ревидира тај систем. Током последње предизборне кампање, лидер конзервативаца је запретио да ће, ако дође на власт, расписати референдум поводом тог питања.
Напети односи између провинција
Последњих година Алберта се веома обогатила, захваљујући налазиштима нафте. Средства која користи провинција Квебек углавном су добијена вађењем нафтног песка, за који се сматра да загађује животну средину.
„Алберта сваке године шаље милијарде канадских долара провинцијама, као што су Квебек и Онтарио. Тај новац мора да оде из Алберте, и то је све, више га не видимо. Становништво то добро зна“, рекао је Вејн.
Гијом Рате-Коте, политички аналитичар и радијски водитељ, рекао је да у Алберти сви знају да Квебек у расподели средстава добија милијарде, захваљујући нафтној индустрији.
„Довољно је да слушају радио, који је све популарнији у тој провинцији, па ће знати о чему се ради. Било који новинар из Алберте ће објаснити да Квебек добија значајне суме, а да се затим жали на свој положај. То делимично објашњава ’хладан однос‘ становника Алберте према становницима Квебека“, објаснио је Рате-Коте.
Ниси Тексашанин ако дођеш на родео са шеширом
Национализам у Алберти, каже он, веома се разликује од национализма у Квебеку.
„Иако овде ради доста људи из Квебека, они се овде не осећају као становници Алберте, већ себе пореде са Тексашанима. Сликовито речено — ако и дођу на родео са каубојским шеширом, не престају да се осећају као странци“, објашњава новинар.
Половина сепаратиста у Алберти залаже се за то да се, након одвајања од Канаде, прикључе Сједињеним Америчким Државама. Такву идеју има у Квебеку и Ханс Мерсје, лидер „Странке 51“. Његова странка је за то да Квебек постане једна од америчких држава.
„Чињеница да је ова идеја популарна и у другој провинцији показује колико је озбиљно то што радимо и потврђује неуспех канадског уставног система. Идеја придруживања Алберте тера нас да нешто предузмемо, јер би се тиме ставила тачка на расподелу ресурса, од које Квебек толико зависи“, рекао је Мерсје.
Међутим, политички аналитичар Рате-Коте сматра да Алберта има више шанси да се придружи САД, него да добије потпуну независност. Он чак верује да ће председник САД Доналд Трамп подржати ту идеју.
„САД већ дуже време нису припајале нове територије. Ако се то уопште деси, онда то може само сада, док је Трамп на власти. Он воли да побеђује, а тема природних богатстава је за њега веома важна. Обновио је индустрију угља, па би могао да представи и нафтни песак Алберте, као успешан потез у својој политици“, сматра стручњак.
Тод Вејн, лидер странке „За независност Алберте“, ипак признаје да пројекат придруживања САД није добро осмишљен у смислу економске стратегије.
„Алберта се може придружити САД, али тада ће морати да плати део америчког државног дуга. То није најбоље решење за нас“, сматра Вејн.
