„Вредност знатно мањих, а сличних острва, износи око пет милиона долара по квадратном километру. Гренланд више не заостаје по вредности за Клондајком и његова цена би могла да достигне 10 билиона долара, а то је више од половине америчког БДП-а, уз веома сумњиву економску исплативост“, рекао је Ордов и објаснио да је поређење направио с ненасељеним естонским острвима.
Лист „Волстрит журнал“ пренео је раније, позивајући се на добро информисане изворе у Белој кући, да председник САД Доналд Трамп разматра идеју о куповини Гренланда, највећег острва на свету, које припада Данској. Међу питањима о којима је било речи јесте и могућност проширивања америчког војног присуства на Арктику.
Лист подсећа да то није први покушај Вашингтона да купи Гренланд. По завршетку Другог светског рата председник САД Хари Труман је нудио Данској сто милиона долара за острво, али је одбијен.
Говорећи о Трумановом покушају, Ордов је навео да претпоставља да би, ако се узме у обзир инфлација, његова понуда данас могла да буде око 1,5 милијарди долара, што је само 0,008 одсто америчког БДП-а.
Економски експерт Александар Тимофејев навео је да Гренланд располаже резервама злата, платине, уранијума, ретких метала и нафте, али је додао и да на острву влада „бела куга“.
„Бројност становништва могла би лоше да утиче на темпо прераде природних ресурса“, нагласио је Тимофејев.
