Током тестирања течности за ракетни мотор на војном полигону на северу Русије 8. августа догодила се експлозија у којој је погинуло неколико особа. Аналитичари из САД и Европе пожурили су с оценама да би тај инцидент могао да укаже на „технолошке слабости“ новог руског програма наоружања, пише портал.
Наредног дана је „Њујорк тајмс“ објавио чланак у којем се изражава забринутост и апелује на повећање америчког нуклеарног арсенала, како би се САД „заштитиле“ од Русије и Кине.
Међутим, много више забринутости би требало да изазову тешке последице новог Хладног рата и трке у наоружању, коју су, како истиче аутор чланка у „Каунтер панчу", већ почеле САД и Русија.
У фебруару ове године администрација америчког председника Доналда Трампа саопштила је одлуку о повлачењу из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета. Тим споразумом су биле забрањене балистичке ракете, крстареће ракете и копнени ракетни системи домета од 500 до 5.500 километара.
САД су оптужиле Русију за кршење Споразума и нису желеле да сачекају да независна група међународних инспектора потврди ваљаност тих навода, истиче аутор.
Русија је раније такође оптуживала САД за кршење Споразума о ракетама, указујући на коришћење беспилотне технологије у војне сврхе, као и на размештање лансирних ракетних система у Румунији.
Трампова администрација је овог лета наговестила да Вашингтон неће ратификовати ни нови споразум о ограничавању количине стратешког офанзивног наоружања, чији рок истиче 2021. године.
Нови споразум, који је потписала администрација Барака Обаме у оквиру политике ресетовања односа с Русијом 2010. године, ограничио је број распоређене стратешке нуклеарне муниције на 1.550 јединица, а број распоређених и нераспоређених интерконтиненталних балистичких ракета, балистичких ракета за подморнице и тешких бомбардера — на 800 јединица, подсећа лист.
Црно-бела слика света
Деветог августа, дан после експлозије на руском полигону, лист „Њујорк тајмс“ је објавио текст Брета Стивенса под насловом „Сједињеним Америчким Државама потребно више нуклеарног оружја“. У том тексту је практично подржан став Џона Болтона, саветника америчког председника за националну безбедност, који је „посебно непријатељски расположен према споразумима о контроли наоружања“, наводи „Каунтер панч“.
Стивенс пише да је проблем са таквим споразумима у томе што „лоши момци варају, а добри не, а свет то често схвата прекасно“. Према његовом мишљењу, Русија сада поново „вара“, иако никакве објективне доказе за ту оптужбу новинар не наводи.
Као стандард „ефикасне политике“ америчке владе Стивенс наводи дејства САД у време мандата Џимија Картера и Роналда Регана, када су на размештање совјетских нуклеарних ракета средњег домета РСД-10, које су претиле војним објектима у Западној Европи, Американци одговорили распоређивањем стотина ракета средњег домета „Першинг 2“ и крстарећих ракета у Европи.
Према његовом мишљењу, сада америчка администрација мора да одговори на „провокације Русије и Кине“ сличним потезима — да појача свој војни потенцијал и да распореди додатне системе наоружања.
Ако се сетимо Хладног рата, Совјетски савез је брзим темпом почео да повећава свој војни потенцијал тек када су почетком шездесетих година прошлог века САД створиле огроман арсенал нуклеарног оружја, са више од 22.000 бојевих глава, наглашава „Каунтер панч“. То је у великој мери превазилазило совјетски арсенал, што је Москву принудило да сустиже Америку.
Стивенс у свом тексту приказује слику света подељеног на добро и зло, представљајући Русију и Кину као „зликовце који угрожавају САД“. Не може се, међутим, занемарити то да САД сада имају 15 пута више иностраних војних база, а да амерички војни расходи превазилазе војне трошкове Русије, Кине и најмање шест других великих земаља заједно, наглашава лист.
Да би се сачувала међународна безбедност, неопходно је под хитно спровести „мобилизацију за подршку контроли наоружања“, у духу покрета за замрзавање производње нуклеарног оружја с краја осамдесетих година прошлог века, сматра „Каунтер панч“.
Није случајно генерал Ли Батлер, командант нуклеарних снага САД деведесетих година прошлог века, после одласка у пензију, иступио с изјавом покајања, у којој је осудио „гротескно рушилачке војне планове“ Американаца и „бунило изазвано ужасом, које је спречавало здрав разум, учинило нуклеарни рат замисливим и створило огромне арсенале нуклеарног оружја“ у периоду Хладног рата.
„Човечанство је успело да оконча Хладни рат и да избегне нуклеарни Холокауст само захваљујући некаквој комбинацији дипломатске уметности, чисте среће и божјег уплитања, којег је у тој смеси, вероватно, било највише“, признао је Батлер.
Због тога тешко да се исплати поново повећавати залихе нуклеарног оружја и проверавати да ли ће човечанство имати среће да остане у животу после новог Хладног рата, закључује „Каунтер панч“.
