Иако се о том пројекту говори већ годинама, Русија, Азербејџан и Иран су тек пре неколико дана закључили су споразум о заједничкој изради студије изводљивости за пројекат стварања енергетског коридора „Север-југ“ између енергетских система три земље за пренос електричне енергије и повећање њеног обима.
Изградња јединственог енергетског коридора повезаће енергетски Иран, Азербејџан и Русију.
Сличан енергетски савез још од совјетског доба постоји у балтичким земљама, а у оквиру енергетског прстена БРЕЛЛ електрична енергија тече између Белорусије, Русије, Естоније, Литваније и Летоније. Експерти објашњавају да суштина таквих савеза није у томе што у неким земљама постоји дефицит електричне енергије, а у другим вишак, већ енергетски прстен ствара равнотежу између највеће и најниже потрошње и корисника са већом и мањом потрошњом.
„То је стари совјетски пројекат, још из седамдесетих година прошлог века. Тада је задатак био да се вишак енергије из Совјетског савеза пренесе у Иран. У овом случају, коридор ’Север-југ‘ омогућава вам да маневришете енергетским системима различитих земаља, тј. да се из земље где у неком тренутку постоји вишак електричне енергије она пренесе у оне земље где је у том тренутку енормно повезана потрошња. У зависности од климе и сезоне, од оптерећења енергетског система, ситуација може да се мења, тако енергија не иде увек у истом правцу — од Русије ка југу. Теоретски, могу се појавити и ситуације када је и Русији потребна додатна електрична енергија, која ће се преносити са југа. Стога је пројекат апсолутно реалан“, каже за Спутњик Сергеј Пикин, директор Фонда за енергетски развој.
Како објашњавају руски стручњаци, главни економски смисао енергетског прстена је приступ јефтинијој електричној енергији, који је укључен у све области економског живота земаља. Енергетски прстен не само да обезбеђује сигурност енергетских система, већ и чини економију земаља-учесница конкурентнијом.
„Главно је да стране припреме студију изводљивости, а најзанимљивије је питање ко ће све то платити, ко ће бити финансијер. То ће бити заједнички пројекат и питање је да ли ће у то сви да улажу или само једна страна, а веома често се дешава да Русија и руске компаније буду оператери извоза и увоза. У тој студији изводљивости потребно је израчунати и економску оправданост, какав ће економски ефекат дати, јер стварање таквог коридора подразумева велике трошкове и улагања, а реч је о милијардама долара. Међутим, то се мора исплатити, јер стране морају добити економски ефекат“, објашњава Пикин.
Пикин напомиње да ће сада бити организован заједнички пројекат између земаља, али да ће, по свему судећи, Русија и даље бити лидер.
Руски експерти предвиђају да ће највећи синергијски ефекат у том пројекту имати Азербејџан, јер је релативно мала економија, смештена на пресеку енергетских рута. Иранска економија би такође требало да има значајан ефекат, јер је на северу земље велика потрошња електричне енергије. За руску економију, и због величине земље, и због концентрације тог пројекта на мале делове јужне границе, ефекат можда неће бити толико озбиљан.
За Русију је тај пројекат само део знатно већих планова. Јединствени енергетски систем са Казахстаном у оквиру Евроазијског економског савеза већ ради, а Русија улаже напоре на успостављању односа и са другим земљама централне Азије. Ако се енергетски системи Туркменистана, Узбекистана, Таџикистана и Киргизије врате заједничком раду, као што је то био случај у совјетско доба, то ће бити важан корак ка интеграцији енергетских тржишта у евроазијском простору.
Што више електроенергетских система буде уједињено са руским, то ће на руску економију имати већи ефекат. Конкретно, закључују експерти, корист ће имати руске компаније које производе енергетску опрему.
Иначе, планови о пројекту енергетског коридора паралелно се кују са истоименим пројектом трговинског и транспортног коридора „Север-југ“, који планирају да покрену Русија, Индија и Иран, што ће бити краћа и јефтинија алтернатива Суецком каналу. Очекује се да ће то довести до озбиљног процеса интеграције између земаља, а економијама тих земаља даће нови импулс у развоју, јачајући њихову геополитичку улогу у свету.
Транспорт индијске робе преко Ирана и Русије ка Европи значајно ће скратити пут, а планирано је да се преко тог коридора испоручи до 30 милиона тона робе годишње.
