Њихова упорност да српску културну баштину, дакле и српске манастире, и то углавном оне који су већ под заштитом Унеско, представе као део своје историје, већ се граничи са научном фантастиком.
Последњи у низу је служење католичке мисе у православном храму Светог Николе у Новом Брду, после чега је уследило истицање косовских и албанских застава на том здању и распоређивање борбених возила у подножју српске цркве.
Подизање улога или…
Енвер Хоџај, потпредседник техничког мандата владе приштинских привремених институција, искористио је буру која се подигла око овог догађаја да још једном каже јавно да „цркве, џамије и остала културна, историјска и верска баштина припадају — Косову“.
Високи Дечани већ годинама чекају да им се врати одузета имовина, за коју је приштински суд пресудио да припада њима. Уместо тога — имали смо прилике да гледамо шенлучење клана Харадинај, који су рафалном паљбом прославили дан када су Срби протерани из тог краја. А на столу пред косовским званичницима стоји иницијатива да се црква у Приштини претвори у „музеј српског геноцида над Албанцима“ (?!).
Још нешто пред ОВК
Да ли у свему овоме треба гледати само провокацију, или је у питању нешто више? Да ли Приштина овим потезима подиже улог у будућим преговорима?
Политиколог са Косова и Метохије Стефан Филиповић није склон да верује да је у питању подизање било каквих улога, већ да је у питању деценијско стање на терену.
„То је стандардна прича! Да питате албанско дете које иде у први разред основне школе, оно ће вам рећи да су све то правили ’наши Дардани и Иљири‘“, каже Филиповић.
Филиповић сматра да постоји објективна претња за угрожавање баштине српскога народа на Косову и Метохији генерално и његовог идентитета. Али каже да то није ништа ново.
„То је нешто на шта и многи научни кругови у Србији и ван ње у задњих пар година окрећу главу, и реагују само када се деси овако нешто“, тврди саговорник Спутњика.
Ништа није случајно
„Ништа се на Косову не дешава, нити ће се дешавати, без активног или пасивног, директног или индиректног знања, онога што одређујемо као — међународна заједница. Они најбоље знају и планове и ставове. Треба гледати ширу слику. На пример — када кардинал, односно, надбискуп барски из Црне горе дође и служи мису у храму Светог Николе, поставља се питање — да ли је Ватикан за то знао? То питање постављају само наивни људи. То је висока позиција у римокатоличкој цркви и наравно да су знали, и да је све то рађено свесно“, уверен је Филиповић.
