На то, у разговору за Спутњик, указује Петар Стефановић, извршни директор за нове технологије у „Комерцијалној банци“.
„Шанса да ће вас неко звати из банке и питати за број ваше картице или личне податке — то се једноставно не догађа“, каже Стефановић.
Када је пре десетак година дошло до експанзије картичарства у Србији, било је различитих врста превара које су биле мање технолошки софистициране. Сада је, међутим, број таквих превара сведен на минимум минимума, а најчешће су оне које се дешавају куповином преко интернета.
Извршни директор за нове технологије у „Комерцијалној банци“ напомиње да у Србији има неколико најчешћих начина неовлашћеног коришћења платних картица. Реч је о преварама са фалсификованом картицом на којој је имелица које вара и преварама које се обављају преко електронске трговине, односно плаћањем преко интернета. Честе су и преваре када се користе изгубљене или крадене картице, као и преваре које се изводе помоћу скимер уређаја постављених на банкомату или трговачком пос апарату, који скида податке са картице платиоца, како би они касније били злоупотребљени репродуковањем на неку другу картицу. Тај метод је често био у употреби пре неколико година.
На питање о најчешћим преварама данас, саговорник Спутњика одговара да, према искуству „Комерцијалне банке“, већина превара долази преко интернета.
„Од укупног броја пријављеног неовлашћеног коришћења платних картица, већина се односе на коришћење картица на лажним сајтовима који се рекламирају на друштвеним мрежама. Савет је да пазите на којим сајтовима купујете. Код сајтова какви су они велики попут ’Али експреса‘ и ’Амазона‘ било каква могућност преваре сведена је на минимум и ту нема проблема. Уколико, међутим, сам сајт изгледа непрофесионално, сумњиво, уколико су цене такве да су превише добре да би биле истините, дефинитивно не треба то радити. Постоје елементи који се виде на сајту — да превентивно подржава услуге каква је 3Д секјур, да је јасно наведено која је банка пружалац услуге плаћања — ту онда немате проблем. Међутим, уколико вам је нешто сумњиво боље немојте да купујете него да ризикујете“, упозорава Стефановић.
Он истиче и да не треба наседати ни позиве када вам због наводне уплате на ваш рачун због добитка у некој наградној игри траже број картице. Преваре су и случајеви када вам неко ко се представио као службеник банке тражи да му хитно издиктирате број картице, јер вам неко скида новац са рачуна.
„Један од основних савета је да свој број картице и пратеће сигурносне елементе, какви су три броја позади на картици, не откривате лицима путем друштвених мрежа, имејл порука и телефона, осим ако заиста није у питању телефонско банкарство, које ’Комерцијална банка‘ нема, али неке банке у Србији имају“, напомиње Стефановић.
Он указује и да се смањио број превара са такозваним скимповањем картица, који је пре пет година био узео маха. Он подсећа да је ту реч о постављању додатног, једва приметног улаза за картицу на банкомату или на пост уређају код трговаца, у ресторану, радњи, када би се скидали подаци са картице, а да њен власник тога није био ни свесан. Уз снимање невидљивом камерицом укуцаног ПИН кода касније би картица била репродукована и злоупотребљена.
Генерално, Стефановић указује на чињеницу да је ризик од злоупотребе коришћења платне картице веома мали.
„Када је пре неких десетак година дошло до експанзије картичарства било је различитих врста превара које су биле мање технолошки софистициране. Сада имамо ситуацију да је у нашој банци овакав број превара сведен на минимум минимума. Својим клијентима, пријатељима, било коме ко ме пита, покушавам да објасним да постоји ризик од плаћања картицама, али постоји и ризик код плаћања кешом. Када подвучете црту и погледате статистички, много је мања шанса да ће вам се нешто десити приликом плаћања картицама, него кешом“, каже он.
У банкама у Србији које имају више од милион издатих картица просечно се деси двоцифрен, евентуално троцифрен број превара, објашњава саговорник Спутњика и додаје да се на задовољство клијента реши велика већина пријављених случајева.
На питање да ли су могуће злоупотребе новог тренда — бесконтактног плаћања и плаћања мобилним телефоном, он напомиње да банка у којој ради до сада није забележила ниједан такав случај.
„Постоји теоретска могућност да неко, уколико би вам се пришуњао са пос апаратом, односно са апаратом за читање картица, иза ваших леђа и под условом да рецимо у задњем џепу држите новчаник, наплати трансакцију између две и три хиљаде динара, мада се ти лимити сада повећавају. Има тих снимака који круже. Да, то постоји, али шанса да ће вам се неко заиста пришуњати иза леђа са апаратом величине длана и махати иза ваших леђа, а да ви то не приметите, јако је мала“, сматра Стефановић.
А доказ да је такав начин плаћања будућност и да се иде у његову даљу експанзију на светском тржишту јесте податак да су пре неколико месеци и „Виза“ и „Мастеркард“ повећале те бесконтактне лимите на три, односно четири хиљаде динара.
Постоји могућност злоупотребе, али неминован је технолошки напредак и уз коришћење здравог разума и неку основну опрезност, која је неминовна и приликом коришћења новчаника, мобилног телефона или личних докумената, то је све сведено на минимум, закључио је саговорник Спутњика.
