Афричка свињска куга је, очигледно, постала све већи проблем на глобалном тржишту производње свиња и свињског меса и већ је угрозила и велике и мале произвођаче.
„Колико ће трајати битка са опасном болешћу афричке свињске куге није могуће прецизирати“, истиче Тамаш Петровић, шеф одељења за вирусологију новосадског Института за ветеринарство.
Нема превентиве
Резултати референтне лабораторије у Мадриду само су потврдили анализу Института за ветеринарство у Београду — да су свиње у три села поред Младеновца заражене опасним вирусом, против кога не постоји превентивна вакцина. Зато је Управа за ветерину Министарства пољопривреде донела решење о проглашењу зараженог подручја око Младеновца, и то у полупречнику од три километра.
„То је тешко питање. То зависи од јако много фактора, поготово што се формира заражено угрожено подручје. У зависности од тога се прописују мере Управе за ветеринарство Министарства пољопривреде. Суштински то је негде од 40 до 45 дана од последње појаве, односно од завршне дезинфекције, и тек у том случају се може прогласити да више нема зараженог подручја“, објашњава за Спутњик овај доктор ветеринарства.
Људски фактор, а не дивље свиње, као најчешћи преносник вируса афричке куге, кумовао је да се, после две године успешног одолевања, та опака свињска болест, ипак, из комшилука пренесе у Србију.
Јасна упутства
У селу Рабровац, где је било жариште, још пре 15 дана када се појавила сумња предузете су превентивне мере, како не би дошло до ширења заразе и свиње су убијене, као и у селима Велика Крсна и Кусадак.
Забрањено је држање свиња на отвореном, како не би дошло до преношења заразе, а припремљена су и јасна упутства за узгајиваче свиња, ловце, као и обавештења на граничним прелазима.
Само што смо се обрадовали споразуму са Кином о извозу свињског меса на то велико тржиште, врло брзо смо се суочили са мером забране увоза наше свињетине, због опаке болести са којом су се пре годину дана суочили и узгајивачи свиња у Кини. Крајем септембра прошле године на фармама у Кини, због болести афричке свињске куге, било је уништено више од 40.000 свиња, од којих су око 80 одсто узгајала мала газдинства.
Пре Кине су и земље ЕУ биле суочене са том болешћу. Први пут је регистрована и у Белгији, због чега је крајем јануара и француска војска била ангажована у заустављању њеног ширења. Војници су били логистичка подршка ловцима задуженим за одстрел дивљих свиња у пограничној зони са Белгијом.
У нашем окружењу болест је и даље присутна у Мађарској, Румунији и Бугарској.
Строг мониторинг
Због свега тога, али и због чињенице да код нас нису оболеле свиње само у једном домаћинству, као и због тога што не знамо у ком временском размаку се све догађало — Петровић упозорава да се не може прецизно предвидети рок укидања успостављене мере, јер то зависи од много фактора.
По истеку мониторинга биће неопходне нове анализе.
„Да би се утврдило да вируса више нема и да не може да буде ни болести, то може да буде учињено само лабораторијским налазима. Само тако може да се потврди да афричке куге нема на неком подручју или у неком дворишту; зависи шта је у питању“, истиче шеф одељења за вирусологију на новосадском Институту за ветерину.
У Министарству пољопривреде сматрају да ће после мониторинга Србија моћи несметано да извози месо на простор ЕУ и у друге државе, а у складу са инструкцијама Светске организације за здравље животиња.
