Америчке власти разматрају нацрт закона о санкцијама против „Северног тока 2“, под изговором да су забринуте за енергетску безбедност Европе и стабилност Украјине. Да би закон био усвојен, потребно је да прође кроз низ усаглашавања.
Земље Источне и Централне Европе надају се да ће нове америчке санкције бити усвојене. Ауторка текста, међутим, сматра да ће оне тешко зауставити изградњу гасовода.
Санкције могу само да успоре посао, да доведу до тога да гасовод буде скупљи и да тиме смање његове приходе. Ипак, негативне последице санкција могле би да буду веће од позитивних, упозорава ауторка текста.
Према њеним речима, санкције би могле да погоршају односе САД и Западне Европе, укључујући Немачку, Француску, Италију, Аустрију, Холандију и Швајцарску, које учествују у пројекту.
Несугласице с европским партнерима могле би бити погубне за САД, сада када су у трговинском рату с Кином, када уводе санкције Венецуели и Ирану, када се суочавају с мигрантском кризом и воде тешке преговоре с Канадом и Мексиком.
Русија, притом, неће одустати од пројекта, макар да би показала да је издржљива, наводи ауторка. Она преноси речи бившег директора за комуникације у Белој кући Ентонија Скарамучија, који рекао је да би „санкције имале обратно дејство услед руске културе: Руси ће јести и снег само да преживе“.
Иако би се балтичке земље и Пољска радовале увођењу америчких санкција против „Северног тока 2“, те земље су, према речима ауторке, ионако предане савезништву са Сједињеним Америчким Државама. Насупрот томе, већ натегнути односи САД с Немачком и Француском могли би додатно да се погоршају након увођења санкција.
Ауторка сматра да Сједињеним Америчким Државама нису нужне санкције да би испоруке руског гаса у Европу постале мање профитабилне. Она предлаже да се САД посвете развијању технологија прераде течног гаса, наводећи да док год у Европу буде стизао алтернативни гас, руско плаво гориво ће имати конкуренцију, а његова цена ће се смањивати.
САД, наводи она, не смеју да се ограниче на декларације, него да дају реалан подстицај својим компанијама, на пример кроз неповратне зајмове, директно финансирање и друге финансијске инструменте.
Ауторка предлаже да се посвети пажња новим гасним терминалима у Пољској и Литванији, као и да се изграде нови цевоводи.
Европа, такође, треба да либерализује своје тржиште и да привлачи конкуренцију, наводи Ана Микулска.
Према њеном мишљењу, ако се узме у обзир то да ће многи уговори с „Гаспромом“ истећи током наредне деценије, развијање инфраструктуре и либерализација тржишта ће донети Европи бољу позицију током нових преговора.
Украјина ће изгубити приходе од транзита гаса, наводи ауторка, али додаје да се то неће негативно одразити на испоруке гаса тој држави, јер она ионако тежи томе да потпуно одустане од руског гаса.
Микулска сматра да ће руски гас, ипак, остати најјефтинији за Европу, али да ће „Гаспром“ бити принуђен да ради на тржишту с већом конкуренцијом, што ће смањити његове приходе.
САД би могле да постану значајна снага у тим променама, што би било ефикасније и боље од санкција, које ће погодити не само „Гаспром“ него и поједине америчке савезнике, закључује ауторка у тексту за „Форбс“.