Могеринијева је, како сазнаје лист „Новости“, одлучила да позивницу за састанак у Хелсинкију 29. и 30. августа пошаље и шефу дипломатије привремених институција Приштине Беџету Пацолију, упркос томе што један број држава-чланица ЕУ не признаје Косово као независну државу и што ниједна од земаља-чланица то од ње није тражила.
Ови састанци се иначе одржавају у такозваном гимних формату, односно — испред учесника је наведено само име и презиме, без државних обележја.
Министар спољних послова Србије Ивица Дачић је навео да је реч о преседану и истакао да је први пут у пракси позвана територија која је далеко од статуса кандидата за чланство у Европској унији.
Коментаришући потез који је Федерика Могерини повукла на самом крају свог мандата, дипломата др Зоран Миливојевић за Спутњик каже да је очигледно реч о маневру који се уклапа у цео досадашњи „сценарио“ притисака на Србију и настојања да се Београд преломи и да призна Косово као независну државу.
„Могеринијева је, очигледно, у тој функцији, а овај њен потез се, на неки начин, уклапа и у последње саопштење земаља Квинте. Она је на месту шефице дипломатије ЕУ изгубила све политичке кредите у вези са преговорима Београда и Приштине, јер се то завршило фијаском, па се њен посао може сматрати неуспешним. Ово сада је вероватно покушај да у задњем тренутку, на неки начин, поправи своју политичку биографију, али се бојим да ће то бити безуспешно“, оцењује Миливојевић.
Он подсећа да Федерика Могерини у овом тренутку нема подршку ни актуелне Владе у Италији, јер је именована у време Владе бившег премијера Матеа Ренција, па сада нема подршку чак ни за кандидатуру за неку од позиција у будућој Европској комисији.
Отежати посао наследнику
На питање да ли одлазећа шефица дипломатије ЕУ, мењајући досадашњи формат састанака министара спољних послова земаља-чланица ЕУ и земаља кандидата, на неки начин покушава да веже руке свом наследнику Шпанцу Жозепу Борелу и да наведе га да и на будуће састанке тог типа позива представнике Приштине, Миливојевић каже да тако нешто једноставно није могуће.
„Статус Косова и Метохије је такав да оно није, у било којем смислу, као држава признато и прихваћено на нивоу ЕУ, јер га пет држава-чланица не признају. Самим тим, ЕУ као организација не може да има став о Косову, осим оног који постоји по Резолуцији 1244. Европска комисија, као орган ЕУ, потписала је са Косовом Споразум о стабилизацији и придруживању, али Комисија потписује те споразуме и са ентитетима који немају међународно-правни субјективитет. Дакле, Приштина нема уговор са ЕУ, већ само са Комисијом“, примећује Миливојевић.
Каква су очекивања од Борела
Српски шеф дипломатије Ивица Дачић рекао је да ће се консултовати са председником Александром Вучићем о томе да ли се нашој земљи „исплати“ да иде у Финску на овај састанак. Тим поводом Зоран Миливојевић каже:
„На свим регионалним састанцима Косово је наступало по Споразуму о регионалном представљању, са звездицом и фуснотом где је јасно да Косово није држава, да нема међународно-правни субјективитет и капацитет. На таквим састанцима је Београд увек учествовао, према томе у том смислу је могуће учешће и на састанку у Финској где је планиран гимних формат. Међутим, ако је намера да се Косово тако на ’мала врата‘ подигне на виши ниво од овога што има у регионалном смислу, политички би то било ризично и ја мислим да би Србија на то морала одговарајуће да реагује и да то не прихвати“, сматра Миливојевић.
Упитан какав однос новог шефа дипломатије Жозепа Борела Београд може да очекује по питању Косова, Миливојевић каже да од њега треба очекивати максимално разумевање за нашу позицију.
„Он мора да води спољну политику која се усагласи на нивоу свих чланица ЕУ, а то укључује и наш случај, односно случај Косова и Метохије. Такође, у мери у којој ЕУ буде и даље посредовала између Београда и Приштине, оно што се од Борела може очекивати је да у пуном смислу уважава међународно право, фактичко стање да је Косово непризната држава и да поштује став да ЕУ у дијалогу посредује као статусно неутрална, без обзира на притиске и на навијаче“, закључује Миливојевић за Спутњик.
