Научници са Медицинског факултета данског Универзитета анализирали су податке о прехрани 53.048 данских држављана током 23 године, пише портал „Сајенс дејли“.
Установили су да је вероватност од смртног исхода од рака или срчаних болести мања код особа које су свакодневно конзумирале умерене и веће количине хране богате флавоноидима.
Они су изворно били означавани као витамин П, али под тим се називом не мисли на прави витамин, већ на скупину биљних материја или фитонутријената. До данас је откривено готово 6000 флавоноида, а назив витамин П сковао је 1930. године нобеловац Алберт Сент-Ђерђи, који је заслужан и за откриће витамина Ц, преноси хрватски „Експрес“.
Флавоноиди су нуспродукти, који настају метаболизмом биљака. Иако их налазимо у великом броју биљних врста, њима највише обилује воће и поврће загаситих, тамних и јарких боја.
Од раније се зна да имају снажно превентивно деловање, да чувају кардиоваскуларни и живчани систем и да су нарочито делотворни у превенцији и лечењу различитих облика рака, али и других тешких обољења.
Зна се и да имају снажна антиоксидативна својства. Потичу рад имунолошког система и спречавају и ублажавају постојеће последице оксидативног стреса. Самим тим увелико помажу у превенцији и лечењу карцинома.
Доктор Никола Бондоно, руководилац данске студије, је изјавила да су она и колеге приметили још једну занимљиву појаву.
Заштитни учинак конзумирања хране богате флавоноидима био је нарочито снажан код особа које су боловале од високоризичних хроничних болести проузрокованих пушењем, као и код особа које су свакодневно пиле више од два стандардна алкохолна пића.
Уобичајено је стандардним пићем сматрати оно пиће које садржи отприлике од 8 до 14 грама чистог алкохола. На пример — стандардно пиће је боца пива (боца од 0,33 литра са 5 одсто алкохола), чаша вина (140 милилитара са 12 одсто алкохола) или чашица жестоког пића (40 милилитара са 40 одсто алкохола).
„Важно је напоменути да конзумирање флавоноида не поништава у потпуности повећан ризик од смртног исхода узрокованог пушењем, или конзумацијом већих количина алкохола. Ипак је најбоље што можете учинити за властито здравље да престанете да пушите и да смањите конзумирање алкохола“, истакла је доктор Бондоно.
„Свакодневна конзумација хране богате флавоноидима могла би бити подстицај за ублажавање поменутог повећаног ризика и појединце подстаћи да престану да пуше и да смање унос алкохола“, сматра Бондоно.
„Наша студија је показала да је најмањи ризик од смртног исхода од рака или кардиоваскуларних болести евидентиран код особа које су свакодневно конзумирале око 500 милиграма флавоноида“, закључила је доктор Бондоно.
Свакодневно би требало конзумирати разне врсте флавоноидних спојева из биљних намирница и напитака. На пример: једна шољица чаја, једна јабука, једна поморанџа, 100 грама боровница и 100 грама броколија дневно чине широк спектар флавоноидних спојева, односно преко 500 милиграма флавоноида.
Природа заштитног учинка и повезаност конзумације флавоноида са нижим ризиком од смртног исхода од рака и срчаних болести није у потпуности разјашњена, али је вишеструка.
„Свакодневно конзумирање већих количина алкохола и пушење појачавају упалне процесе и оштећују крвне жиле, што повећава ризик од развоја великог броја болести“, рекла је доктор Бондоно.
„Установили смо да флавоноиди имају одлично противупално дејство и да побољшавају рад крвних жила, што појашњава њихов утицај на смањен ризик од смрти од последица срчаних болести и рака“, појаснила је Бондоно, додајући да је следећи корак научника — прецизније истражити на које типове рака и срчаних болести флавоноиди утичу најучинковитије.
Резултати студије објављени су у часопису „Натуре комуникејшнс“ (Nature Communications).
Са научницима са Медицинског факултета данског Универзитета на студији су сарађивали стручњаци из Универзитетске болнице Херлев и Гентофте, са Универзитета Аархус, као и из Данског државног центра за рак, Универзитетске болнице Аалборг, Универзитета Западне Аустралије и Међународне агенције за истраживање рака.
