Током Хладног рата, бројни савезници САД усредсредили су се на стратешку претњу коју је представљао СССР, док су Сједињене Америчке Државе биле одговорне за стабилност на Блиском истоку.
Према писању портала, иста ситуација је карактеристична и за азијско-пацифички регион, у коме одговорност за стабилност лежи на Кини.
Међутим, данас се све изменило, оцењује аутор чланка. Упркос чињеници да Русија и даље представља претњу, европске силе су активно укључене у дешавања на Блиском истоку.
Кина, која се некада сматрала неискоришћеним пољем за европске инвестиције и извоз, данас изазива забринутост у Европи.
Прошле недеље, за време посете Аустралији, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је изјавио да, иако постоји много разлога за одржавање дијалога с азијским партнерима, Алијанса истовремено мора да процени последице услед раста војне моћи Кине, што може да угрози безбедност свих.
Према мишљењу аутора чланка, Столтенберг је у праву када каже да нагли раст кинеске војне моћи има последице за НАТО и Европу у целини. Он позива да се не допусти Пекингу да поткопа безбедност и стабилност у азијско-пацифичком региону.
Међутим, да би успешно следиле своју стратегију националне безбедности и како би се супротставиле војној моћи Кине, САД морају да повећају своје војно присуство у Азији, као и да модернизују своје снаге на тој територији.
Ипак, портал наводи да концентрација америчких снага у Азији неће омогућити земљи да се супротстави руској претњи, јер је војно стање главних европских земаља и даље незадовољавајуће.
Ширење кинеског утицаја у свету
Према мишљењу аутора чланка, Столтенберг је у праву да Кина више не жели да буде само азијска сила. Пекинг је јасно ставио до знања да намерава да прошири своје присуство у многим регионима света, на пример, на Арктику и у Африци. Истовремено, очигледан је и раст кинеских инвестиција у Европи.
Поред ширења свог присуства на европском тржишту, Кина има за циљ и да инвестира у мање и слабе државе Источне Европе и Средоземља, како би стекла политички и дипломатски утицај, оцењује аутор.
Портал подсећа да важну улогу у том питању игра механизам ЕУ за размену информација о страним улагањима, која би могла да угрозе националну безбедност или најважније европске интересе. Ипак, таква контрола над инвестицијама није обавезна за бројне европске државе, што чини такве напоре недовољним.
Поред тога, аутор чланка указује на важност чињенице да је Европа покренула питање претње, која долази из Кине. Ипак, често непријатељски став администрације председника САД Доналда Трампа према земљама ЕУ значајно отежава да се искористе предности започете дискусије, закључује аутор.
