Видели смо споменик „Цар-риба“, који је данас један од главних симбола Краснојарска, а који је подигнут у част истоименог дела познатог руског писца Виктора Астафијева. Ту се налази и видиковац, одакле се открива невероватан поглед на тајгу, моћни Јенисеј и сибирска пространства.
Прешли смо око 500 километара и прошли кроз хакасијске степе само да бисмо завирили у Шушенско – сибирско село с краја 19. и почетка 20. века, где је Лењин провео три године у изгнанству.
У селу Танзибеј, у свом дому, дочекала нас је „тетка“ Галина и угостила сибирским специјалитетима: салатом од папрати, питама од сремзе, домаћом сметаном (павлаком) и другим ђаконијама.
Врхунац путовања био је природни парк Ергаки, који називају „драгуљем Сибира“ због невероватних природних лепота – дивље тајге, величанствених планинских врхова, кристално чистих језера и потока.
Нијазу Аксанову, једном од најпознатијих руских блогера, ово је четрдесети регион Русије који је посетио. Њему су се посебно допали, како каже, јединствени пејзажи, због којих је и посетио овај крај.
„Нисам се преварио у очекивањима. Иако је било облачно, било је живописно, прелепо. Штавише, говорили су нам о лековитом биљу, о растињу и карактеристикама одређених биљака. Прича водича у парку Ергаки је била веома занимљива. Необичне фотографије носимо са собом. Намеравам да се обавезно вратим овде са својом породицом“, каже блогер.
Аксанов је већ искусан путник. Иза њега су хиљаде и хиљаде пређених километара. Посећивао је разне крајеве Русије, а каже да је најзанимљивије било успињање на Елбрус, угашени стратовулкан на Кавзазу, чији западни врх са надморском висином од 5.642 метара представља највиши врх Европе и Русије. Одушевила га је, како каже, и околина Елбруса, где је веома лепа природа.
„Јако ми се допала и Камчатка, где смо изблиза гледали медведе у природи. То је, свакако, незабораван призор. Затим, поменуо бих и Бајкал и Алтај као, чини ми се, најпопуларнија места у Русији. Највише волим природу и природне лепоте. Додао бих и путовање на Курилска острва. Тамо је веома необична природа. Била је то експедиција са руским Географским друштвом и тамо су давали имена малим, безименим острвима. Била је то веома необична авантура“, наводи Аксанов.
„Странац овде може живети целог живота, а увек ће откривати нешто ново, посебно ако путује по Русији“, истиче он.
Најјачи утисак на блогера Григорија Каминског оставили су људи Краснојарска, гостопримљивост и топлина Сибираца.
„То су људи широке душе, нису снобови као Московљани и Петербуршци. Спремни су да помогну. Тета Гаља, домаћица куће која нас је дочекала у Танзибеју, и грнчарка која нас је учила свом занату у Шушинском, дочекале су нас топло као да смо им род рођени. Одушевила ме је такође природа, бескрајна пространства сибирских тајги и бескрајне камене стене у Ергакију. Уопште, природа је предивна, јако ми се допала“.
Од других руских региона, Камински издваја Кавказ.
„Просто, љубав! Нажалост, туризам је ту у зачетку и мора се радити на развоју туризма тог региона. На Кавказу је такође прелепа природа и тамо сви путују због природе. Не могу рећи да су људи тамо подједнако отворени као у Сибиру и Краснојарском крају. Тамо људи имају другачији менталитет, васпитани су другачије, имају различите законе и другачији ред. Свако село има своје обичаје. Девојке, на пример, тамо не могу да шетају у шортсу. Али, природа и кавкаске планине су ме задивиле и због њих тамо вреди путовати“, каже Камински.
Блогерку Лилију Сафутдинову посебно је задивио сам град Краснојарск.
„Мени се веома допао град. Нисам очекивала да је тако развијен. Мислила сам да је социјалистички и стари, а испоставило се да је савремен и веома лепо уређен. Наравно, допала ми се и природа Краснојарског краја, а посебно национални парк 'Столби'. Такође, Ергаки ме је опчинио. Желела сам да се на сваком месту зауставим, да фотографишем, али је то, нажалост, било немогуће. Дефинитивно, град и природа су се посебно истакли у лепоти“.
Сафутдинова каже да није пуно путовала по Русији, а жеља јој је да види Казањ, Бајкал, Карелију и Сочи, али је Краснојарски крај, без сумње, освојио њено срце — заувек.
„Ако говоримо о природи Краснојарског краја, планине су овде врло сличне Уралским планинама, какве сам виђала у селу, где ми живи бака и где сам проводила свако лето. Када смо пешачили по природном парку Ергаки, попели смо се на врх и одједном више није било дрвећа, а појавиле су се патуљасте брезе и вегетација тундре, што је за мене било нешто сасвим ново. Знала сам да код нас тога има, али први пут сам то видела уживо. У Москви постоји парк Зарјадје, који је тако уређен да је подељен на четири дела, који симболизују различите делове Русије. И ту има део где се налази камење, и тачно када сам шетала планинама сетила сам се тога и помислила: 'Па, овде је Зарјадје, заиста'. Односно, у Зарјадју је верно приказана природа различитих руских региона“, закључила је Сафутдинова.
Причу о Краснојарском крају настављамо и сутра. Уживајте у ексклузивним фотографијама нестварно лепих призора и природе.
