Оно што треба да забрињава Србију јесте податак Кровне организације младих према ком чак 64 одсто младих жели да напусти земљу. Међутим, има и оних чија је намера да баш овде остану, евентуално да усаврше знање у иностранству а онда да га примене у Србији.
Међу њима су и апсолвенткиња Бојана Петровић и студент и млади предузетник Марко Николић. Они су, уз Стефана Марковић из Кровне организације младих, били гости емисије „Свет са Спутњиком“, а поводом извештаја ове организације о положају и потребама младих.
Марко Николић је један од студената који су развили нову генерацију футуристичких сајтова виртуелне реалности. Свој пројекат ови млади људи лансирају кроз фирму „Футуринг“ и нашли су најбољи начин да је даље развијају и представе тржишту — Научно-технолошки парк.
Како олакшати младима
Николић је сигуран да жели да остане у Србији и поручује да је један од начина да се постане млади предузетник учешће на такмичењима. Они су конкретно преко такмичења Привредног форума младих и конкурса за најбоље технолошке иновације, где су били успешни, добили простор у Научно-технолошком парку на Звездари.
„Тамо смо већ две године, имамо сјајну подршку, сараднике, услове. Имамо сву помоћ у технолошком инкубатору који је и смишљен за све нас који се још нисмо довољно развили. У инкубатору добијамо правну, бирократску и другу помоћ, што је много важно“, рекао је Николић.
Додаје и да свако може да пронађе шта му треба ако хоће да ради. Трагали су за начинима да „продају“ своје идеје и успели су. Николић истиче и да, на пример, Развојна агенција Србије има конкурсе за почетнике у стартапу где се могу добити средства за опрему.
„Такође Научно-технолошки парк као институција је отворен за све, и тамо постоје манифестације које привлаче младе. Постоји сарадња институција и хабова за младе. Ту је и држава, која треба да споји младе из целе Србије, да се тај караван предузетништва пренесе на петогодишњи или десетогодишњи ниво и донесе стратегија која би довела до дугорочних резултата“, прича Марко Николић.
Стефан Марковић из Кровне организације младих Србије, која је радила истраживање о потребама и проблемима младих, истиче да је један од начина да држава помогне младима — да им олакша бирократију.
„Смањити бирократију за младе предузетнике, укинути је. Ако сте млади и охрабрите се да уђете у сопствени бизнис, то је најмање што држава може да учини да вам олакша. Постоји доста ствари које можемо да променимо и моја порука јесте да млади људи траже више и да се боре за своја права и за своје место у овом друштву“, рекао је Марковић.
Апсолвенткиња Бојана Петровић за мање од месец дана иде у Санкт Петербург, где ће на државном универзитету наставити школовање. Као апсолвент Правног факултета у Београду, Бојана Петровић конкурисала је преко Руског дома у Београду за стипендију на најстаријем руском државном универзитету, а првих годину дана само ће учити руски језик. Одувек јој је била жеља да види Русију. Сада се, како каже, поклопило све оно што је желела.
Није досад ни дан провела у Русији, али њена искуства приликом припрема за одлазак у Санкт Петербург показују да је у питању систем који перфектно функционише.
„Мислим да треба погледати и неке друге државе и да Србија треба да узме најбоље од свега, било да је то Русија или Европа, и никако не треба да изгубимо себе. Проблем који прети опстанку државе јесте недостатак националне свести код младих. И ми кад одемо желимо да постанемо Рус, Немац, Аустријанац, Американац али ако се неко одрекне себе он неће постати ни Рус, ни Немац, ни Американац постаће ништа јер ће изгубити себе, и то је главни проблем Срба. Ми нећемо да узмемо нешто своје и да изградимо нешто своје, већ грабимо туђе, а своје одбацујемо“, рекла је Бојана Петровић.
Искористити геостратешку позицију
Њена гледишта су јасна и када би учествовала у анкети у којој би морала да се определи за ЕУ или Русију — не би имала дилему. Русија је њен избор првенствено због двоструких аршина ЕУ према Србији у односу на остале државе Балкана.
„Сматрам да европске државе и те како имају систем који ми треба да усвојимо и неспорно је да они имају регулисан сваки сегмент живота који је битан за функционисање и зато ће већина младих, када бисте их питали где ће отићи, рећи — на Запад. Међутим, процес придруживања Србије Европској унији толико дуго траје да просто делује као завлачење нас Срба. Као да све оно што Србија треба да испуни да би ушла у ЕУ није довољно и да се стално намећу неки нови разлози. Запад као да жели да се Срби одрекну сами себе, својих традиционалних вредности, историје, бити Срба и српства. Намеће нам се да продамо сами себе да бисмо постали европска држава, али и тада је питање да ли ћемо то постати“, каже Бојана Петровић.
Студент и млади предузетник Марко Николић сматра да Србија мора да искористи своју геостратешку позицију. Потпуно разуме учеснике анкете Кровне организације младих, који су у већини навели своје опредељење више ка Русији него ка Европској унији, нарочито ако се узме у обзир да није реч само о европским већ и о атлантским интеграцијама, односно уласку у НАТО.
„ЕУ је једна политичка организација и млади су препознали одређен степен нестабилности који није био раније. То је била база стабилности нешто што нуди просперитет и бољитак али последњих година су дошли брегзит, ванредни избори, мигрантска криза, економска криза. Због та се та стабилност види у истоку, где се данас селе и многе компаније“, рекао је Николић.
Стефан Марковић, генерални секретар Кровне организације младих, истиче да је велика одговорност на томе како европски политичари комуницирају процес евроинтеграција, али и перспективе нашег региона.
„С друге стране, разлог треба тражити у томе како ми представљамо ЕУ и те вредности. Чини ми се да млади већ сада имају формиране ставове да је то један процес штапа и шаргарепе који предуго траје. Одговорност за то је и наших доносиоца одлука, али и оних који креирају спољну политику, тако да већина младих доминантно мисли да ЕУ као процес нема будућност и перспективу“, рекао је Марковић.
