Шеф оркестра, мајор Павел Гернец, открива за Спутњик којим се триковима служе музичари када наступају за време јаког мраза, како бирају музички материјал за свечане пријеме и које делегације певају заједно са њима, када чују своје националне песме:
— Свака национална химна је тешка на свој начин и занимљива као музичко дело, јер одражава неке националне специфичности. За извођење су веома битни и музичка композиција, али и текст химне.
Према нашем рангирању, химне латиноамеричких земаља су на првом месту када је реч о дужини, карактеристикама извођења и сложености.
Реч је о химнама које трају и дуже од пет минута, а приче о њиховом настанку су занимљиве — по правилу, то су фрагменти класичних дела, музика је компонована у оригиналу за симфонијски оркестар и намењена за извођење у концертним дворанама. Ми дело морамо да прилагодимо извођењу на улици у било којим временским условима. Стране химне скоро увек изводимо у свом аранжману.
Акустика улице
Колико у просеку траје химна?
— Државна химна Русије је за нас златни стандард. Када се изводи без пратње хора, траје минут и пет секунди.
Колико вам је времена потребно да научите композицију?
— Потребно је у просеку неколико дана. Прво се вежба њено извођење са оркестром, затим концерт-мајстори раде са групама инструмената, након чега се поново изводи проба са целим оркестром. Потом обавезно излазимо на улицу и цео музички материјал изводимо тамо, јер су на улици потпуно другачија акустичка правила.
А ако је зима и мраз — ви ипак одржавате пробу на улици?
— Наравно, наш оркестар је намењен за све временске прилике. Радимо у условима од минус 30 до плус 40. Врућина, мраз, киша и снег нису препрека за наш рад.
Трикови за свирање по мразу
А како свирате по мразу? Да ли вам се руке мрзну?
— Наравно да је хладно, али имамо посебне рукавице са природним крзном. Како би музичар радио у хладним временским условима потребне су посебне вештине. Уопште говорећи, музичари имају много различитих трикова — како да свирају на хладноћи, како да се припреме за догађај и слично.
Дешава се да музичари морају дуго да стоје и чекају на догађају у било којим временским условима. На пример, у нашој пракси је било случајева када смо морали да пратимо делегацију на аеродром приликом њеног одласка. Температура се кретала око минус 20 степени, ми чекамо, делегација долази на аеродром, али је онда на терминалу почела конференција за штампу. И ми опет чекамо — оркестар и чета почасне страже. Не смемо да се померимо. Стога је, уз музичку, потребна и физичка припрема. Сви се активно баве спортом, вежбају издржљивост и емоционалну стабилност.
Колико инструмената чини оркестар?
— Реч је о стандардном комплету војног дувачког оркестра. Једино што због наше специфичности превладавају лимени дувачки инструменти, што је опет повезано са чињеницом да оркестар наступа у свим временским условима.
Наступали сте приликом посете највиших званичника из различитих земаља. Да ли се дешавало да неки званичници траже одређену композицију? Како обично реагују на извођење својих националних песама? Можда неко пева или игра?
— Вође и чланови делегације различито реагују када чују своје националне мелодије. На пример, поједини чланови делегације из Јерменије су чак певали за време извођење њихове државне химне. Чланови делегације из Јапана су пажљиво до краја одслушали јапанску песму „Сакура“, а наклоном су изразили захвалност оркестру. Увек нам је занимљиво да ли ће делегација препознати неку националну песму коју изводимо или не.
Музика за Си Ђинпинга
Почетком јуна Русију је посетио кинески лидер Си Ђинпинг. Да ли је делегација имала неке захтеве када је реч о музичком делу?
— Осим химне, извели смо и националну кинеску мелодију „Мелодија грлице“, и они су је одмах препознали. Често изводимо државну химну Кине, а заједнички концерт са војним оркестром кинеске Народноослободилачке војске олакшао је рад на томе. Они имају европски приступ када је реч о церемонијалној музици.
Шта је неопходно како би нови члан прошао аудицију и постао део вашег оркестра?
— У нашем колективу постоје три категорије музичара. Прво, то су војници по уговору, односно професионални војници. Другу категорију чине регрути, а трећу — цивили, оркестарски уметници.
Музичар који је изразио жељу да постане део нашег оркестра долази на аудицију, ми утврђујемо његов музички ниво, проверавамо ниво образовања, који не би требало да буде нижи од средњег стручног, а то је музичка школа. Због специфичности рада, обраћамо пажњу на вештину читања материјала са листа. Потребно је да музичар зна материјал напамет, јер ми сви на тај начин изводимо композиције, а наравно да је важан и изглед.
Забрањене тетоваже и пирсинг
Да ли је обавезно да спољашњи изглед музичара буде словенског типа?
— Не, у саставу оркестра имамо музичаре разних националности. Наша земља је мултинационална и мултиконфесионална. Препрека могу бити тетоваже, пирсинг и слично. Поред тога, кандидати пролазе психолошке тестове.
Крајем лета у Москви поново почиње фестивал војних оркестара „Спаска кула“. Каква изненађења нас очекују ове године?
— „Спаска кула“ је један од три највећа међународна културна пројекта међу најпознатијим војним музичким фестивалима на свету. Нећемо наступати на фестивалу са засебним програмом. Радимо у комбинованом оркестру, али нам је поверено да отворимо и затворимо специјални пројекат фестивала „Војни оркестри у градским парковима“, који се одржава у Москви уочи главног програма фестивала од маја до августа. Наш посебан задатак је наступ на церемонији полагања венаца на Гробу незнаног јунака у Александровској башти. То је традиција.
И у другим земљама се одржавају војно-музички фестивали. Да ли их често посећујете? Да ли се неки од тих фестивала може такмичити са „Спаском кулом“?
— Наш оркестар је у различитим периодима учествовао на фестивалима војних оркестара. У Европи и свету постоји много таквих фестивала. Када је реч о фестивалу „Спаска кула“, он је одавно међу три најпознатија војно-музичка фестивала на свету (друга два су фестивал у Шкотској и у Швајцарској). Нисам упознао војно-музичку групу која не би желела да учествује на фестивалу „Спаска кула“.
