Тај сусрет би могао да буде подстицај за решавање украјинске кризе и гашење других жаришта на међународној сцени, сматрају руски експерти. То се, пре свега, односи на ситуацију у Сирији, Ирану и Либији.
Политиколози оцењују да неформална природа састанка омогућава лидерима да обрате пажњу и на јачање билатералних веза.
Макрон, напомињу политиколози, себе жели да позиционира као европског лидера, а како оцењују, можда је чак и најутицајнији, имајући у виду унутрашњу политичку ситуацију у Немачкој и заузетост Лондона проблемима око „брегзита“.
С друге стране, Макрон је свестан да је Русија данас кључни играч у међународној арени и да се ниједно важно питање не може решити без учешћа Москве. Француски председник је још током првог састанка са Путином рекао да схвата растућу улогу Русије на међународној сцени и истовремено је приметио грешке које су, по његовом мишљењу, направљене у међусобним односима у последњих 25 година.
„За односе Француске и Русије не може се рећи да су најгори, али не може се рећи ни да су најбољи. У принципу, они су много бољи од односа Русије са Великом Британијом, а вероватно чак и бољи од односа са Немачком, што се умногоме може објаснити личним контактима два председника. У протеклих неколико година, Путин и Макрон су се састајали неколико пута — Макрон је долазио у Москву и уопште у Русију, а Путин је такође неколико пута био у посети Паризу. Такви сусрети, наравно, помажу у успостављању контаката, помажу у договарању обострано корисне сарадње, решавању различитих пројеката, програма и слично“, каже за Спутњик руски политиколог Николај Топорњин.
Тема и споразуми о разоружању
Као резултат контаката два председника, створен је тзв. тријанонски дијалог, дијалог хуманитарне сарадње Русије и Француске, који је већ почео активно да функционише, подсећа експерт.
„Током ове посете, председници могу да усагласе ставове, разговарају о горућим проблемима билатералне сарадње — како побољшати економску сарадњу, повећати међусобну трговину, па ће се вероватно дотаћи и разних међународних проблема, нарочито изградње гасовода ’Северни ток 2‘ у коме Француска такође активно учествује. Вероватно ће разговарати и о проблемима који су се недавно појавили у области разоружања због америчког повлачења из Споразума о ракетама средњег и кратког домета, а такође и о опасности која се надвила око очувања споразума СТАРТ 3. Вероватно ће овај проблем бити доминантан, јер ће након престанка важења тог договора о ракетама, Европа заправо пасти у нову зону војних турбуленција, када ће ’зараћене‘ стране, пре свега САД и Русија, покушати да распореде нове пројектиле, а самим тим ће се безбедност Европе погоршати“, каже Топорњин.
Посебна пажња биће посвећена билатералним односима. Москва и Париз су повезани озбиљним везама у трговинској и економској сфери. На руском тржишту послује више од 500 француских компанија и фирми са француским капиталом. Руски председник је на састанку ове године са представницима француских пословних кругова рекао да је „билатерална сарадња у енергетском сектору од стратешког значаја“. У исто време, руске и француске нафтне и гасне корпорације Русије и Француске укључене су у многе велике пројекте: „Северни ток 2“, „Јамал ЛНГ“, као и „Арктик ЛНГ 2“.
Раст трговинске размене упркос санкцијама
Упркос санкцијама, билатерална трговина у 2018. години порасла је за 11,2 одсто, и сада износи 17,2 милијарде долара. Приметан је известан раст, иако још није достигнут ниво из 2013. године.
Заказани састанак не само да може помоћи руском и француском дијалогу да се подигне на нови ниво, већ би могао да допринесе и отопљењу односа између Русије и Запада у целини. Посебно ће бити интересантно питање развоја сарадње Русије и ЕУ, имајући у виду промене у водећим европским институцијама. Русија је непрестано изражавала спремност да поново започне политички дијалог са ЕУ и жели да обнови контакте за вођством Европске комисије и других институција ЕУ, па се очекује и да ће једна од тема разговора бити питање учешћа Русије у раду Парламентарне скупштине Савета Европе.
Иначе, последњи разговор два председника у Осаки, на маргинама самита Г20, одвијао се у врло пријатељској атмосфери. Тада је Макрон рекао да је у тренутној међународној ситуацији сарадња Русије и Француске — чланица Савета безбедности УН — од пресудне важности.
Нормандијски формат
Подсећајући да су Русија и Француска учеснице нормадијског формата, руски политиколог Николај Топорњин оцењује да ће се Путин и Макрон сигурно дотаћи питања у вези са решавањем ситуације у Донбасу, на истоку Украјине.
„Нажалост, нормадијски формат у последње време није напредовао. У ствари, чак се ни радни састанци не одржавају редовно и не видимо практичне кораке. Овај састанак ће помоћи да се, вероватно, процеси примене споразума из Минска помакну са мртве тачке, добију неки нови замах, а овде позиција Француске и Русије, свакако, заузима посебно место. Генерално, мислим да постоји широк спектар питања о којима ће стране размењивати мишљења, а очекујемо да ће ова посета председника Путина дати нови подстицај развоју односа између Француске и Руске Федерације и довести до нове фазе сарадње за коју су обе стране заинтересоване“, закључио је Топорњин.
Москва је саопштила и да ће Путин и Макрон разговарати и о плановима да се одржи нови самит „четворке“ о Сирији. Први такав састанак одржан је у септембру 2018. године, а учествовали су председници Русије, Француске и Турске, као и канцеларка Немачке.
Русија би желела да се прво одржи самит процеса из Астане, у коме, поред Русије, учествују и Турска и Иран.
Русија и Француска су посвећене очувању Заједничког свеобухватног акционог плана, као и спречавању ескалације тензија између Ирана и САД у Персијском заливу и уопште.
Иначе, замак Форт де Брегансон је летња резиденција француских председника од 1968. године и посећивали су је многи светски лидери, први пут у својој историји постаће место сусрета председника Русије и Француске.
