„То је показао и најновији случај иранског танкера у водама Гибралтара, који је Влада те британске територије ипак пустила да исплови“, каже за Спутњик Владимир Трапара са Института за међународну политику и привреду.
Ирански брод, који је у Гибралтару држан од јула због сумње да је превозио нафту у Сирију и кршио санкције ЕУ према Дамаску, испловио је у Средоземно море, упркос томе што су САД захтевале да не буде пуштен.
Непослушни Лондон
Влада Гибралтара, те прекоморске британске територије, пре неколико дана одобрила је танкеру да исплови, пошто је добила званична писана уверавања иранске Владе — да неће искрцати терет у Сирији. Американци су ипак тражили да он остане заплењен, али британска власт је остала непослушна. Како су објаснили — америчке санкције против Ирана не важе за Уједињено Краљевство и остатак Европске уније.
Тако је, после свега, и уз упозорење Техерана Вашингтону на последице заплене брода — 2,1 милион барела иранске нафте кренуло пут одредишта, до Каламате у Грчкој.
Коментаришући размимоилажења најближих савезника САД и Британије, Трапара, који је у Институту начелник Центра за евроатлантске студије, подсећа да је ситуација сасвим у складу са њиховим ставом у односу на Нуклеарни споразум са Ираном, који је, за разлику од Британије и осталих његових потписница, напустила једино Америка.
„Мислим да је ту ситуација прилично чиста. Британија има своју политику, а Америка, односно Трамп, своју. Америка улази у изборну годину, можда Трамп неће бити реизабран, па ће доћи председник који ће водити другачију политику према Ирану, као што је претходно водио Обама, и нема разлога да, чак ни Британија, која је позната по тим блиским односима са САД, а поготово неке друге европске земље, слепо следе америчку политику према Ирану, која је у последње време прилично ирационална“, истиче саговорник Спутњика.
Провокација сукоба
Оно што је, такође, видно је да Трамп у последње време на неки начин покушава да испровоцира сукоб између европских држава и Ирана, не би ли их навео да ближе следе његову политику. Трапара напомиње да је најновији пример иранског танкера јасно показао да до сада у томе не успева.
На питање — како ће Вашингтон одреаговати на овај британски потез, Трапара каже да САД ту не могу ништа.
„Могу само да наставе са некаквим притисцима на своје европске савезнике, укључујући и Британију, што су радиле и до сада. Али не видим могућност да то да неке резултате. То се већ дешава последњих година од када су Американци изашли из нуклеарног споразума са Ираном, а не видим да је нека од европских влада променила своју политику“, указује саговорник Спутњика.
Упркос свему томе, он не види могућност да Америка промени своју одлуку у односу на Иран.
„Само уколико резултати избора идуће године буду такви да на власт дође неко нови, ко би водио другачију политику. Мислим да ће Трамп остати доследан својој досадашњој политици према Ирану“, убеђен је Трапара.
Одлична координација
На питање — да ли потез британских власти има везе са новим кабинетом у Даунинг стриту на челу са Борисом Џонсоном, Синиша Љепојевић, добар познавалац британске политичке сцене, каже да није реално очекивати да Велика Британија искорачи из америчког блока у спољној политици.
„У овом случају, утисак је да је све то координисано са Американцима из више разлога. Први је што британски премијер Борис Џонсон мора својој јавности да покаже да је он ипак самосталан, утолико пре што су у току преговори о уговору о слободној трговини између Америке и Британије, а у јавности постоји страх да би Британија са тим уговором могла да буде на губитку. Са овим потезом Џонсон покушава да пошаље поруку јавности — да Британија има неки свој минимум и да није пуки слуга америчке политике“, каже за Спутњик дугогодишњи дописник српских медија из Британије.
По његовом мишљењу, то је и резултат извесног померања у агресивној политици према Ирану, јер је дошло до склапања нових безбедносних аранжмана у Персијском заливу, где за безбедност пловидбе у њему постају битни и Русија и Кина, као и сам Иран. Америка и Британија, како оцењује, немају довољно војничког капацитета да би се носили са тим новим играчима у Персијском заливу. Пуштање иранског танкера, због чега треба очекивати и да Иран ослободи британски, он види као покушај да мало попусте напетости у тим новим околностима.
Још тешња сарадња
Уз то, није неважно, сматра саговорник Спутњика, што је Британија схватила, па и Америка, да Иран нема намеру да устукне и да ће Техеран, ако се настави са заплењивањем његових танкера, исто тако пленити америчке, британске и западноевропске.
„Нова ситуација, ипак, неће утицати на односе Лондона и Вашингтона“, изричит је Љепојевић.
„Напротив. Пошто излази из ЕУ, Велика Британија је сада више окренута Америци него раније, поготово што трају преговори о америчко-британском билатералном трговинском уговору и Британији није у интересу да на било који начин заоштрава односе са Америком, јер јој је стало да се тај уговор до краја године склопи“, истиче он.
Додаје, такође, да је британски искорак у односу на Америку нереалан, јер то не одговара ни Америци, која је под притиском да се свађа са свима, да санкционише друге земље и да блокира слободну трговину. Тај уговор са Британијом ће јој, сматра Љепојевић, добро доћи да покаже да у овој фази, када уводи санкције како коме стигне — није против слободне трговине.
