Археолози кажу да главе тих скулптура изгледају као мешавина људских и рибљих обележја, што их чини додатно необичним, пише лист, наводећи да неке изгледају попут костура рибе, што се повезује са клисурама и базенима у овом делу Дунава, где су дуго јесетра и друге велике рибе биле основна животна намирница, преноси Б 92.
Истраживачи још расправљају о прецизном датирању различитих насеља на Лепенском виру и оближњим локалитетима, али слажу се са суштинском чињеницом да та налазишта сведоче о сусрету и мешању две културе и народа, односно пољопривредника са Блиског истока и ловаца и сакупљача који су у то време живели ту, пише „Њујорк тајмс“.
Те наводе, између осталог, потврђују и посмртни остаци који припадају двојици земљорадника са Блиског истока, како је утврђено ДНК анализом, а још доказа пружају и начини сахрањивања, поготово када се узме у обзир да су неки од дошљака сахрањивани по обичајима староседелаца, наводи се у тексту.
Доктор Душан Борић, један од саговорника њујоршког листа и сарадник на Италијанској академији за напредне студије Универзитета Колумбија, као и археолог који је детаљно проучавао локалитет, рекао је да је Лепенски вир важнији него икад за истраживање.
У тексту се наводи да је риболов био важан на Дунаву пре него што су земљорадници дошли и наставио је то да буде још дуго након њиховог доласка, и да су у суседним насељима, такође рибарским, где је исто долазило до контакта мештана са ловцима-скупљачима нађене скулптуре са дизајном попут оних који се налазе на каменим главама Лепенског вира, али да ниједна од њих нема лице.
„Знамо да их пољопривредници нису донели са собом, ловци-сакупљачи их нису направили пре него што су фармери дошли и нису се проширили на остатак Европе“, пише „Њујорк тајмс“, истичући мистериозну природу културе Лепенског вира и необичних скулптура које су само ту откривене.
