Предлог не долази случајно јер шефови водећих светских сила разумеју улогу Русије у решавању међународних сукоба и њену важност у глобалним процесима, оцењују руски експерти, који Трампову изјаву схватају и као део његове изборне кампање и покушај да прикаже имиџ миротворца.
У Русији је више пута речено да Москва није самовољно напустила ту организацију, а политиколози напомињу да Русија није изгубила ништа након што је избачена — контакти са земљама Г7 су остали, али је сама Г7 након тога много тога изгубила.
У међувремену су се појавили наводи западних медија, према којима је Трамп прихватио предлог Емануела Макрона да се Русија позове на Самит Г7 наредне године у САД. Како се очекује, Трамп ће то питање покренути на Самиту Г7 овог викенда у Бијарицу.
„Ово је заиста квалитетна промена у односу на претходне године. Овде постоји много тога и ’за‘ и ’против‘ с наше стране, јер Русија очигледно нема користи од повратка у ’велику осморку‘. Трамп покушава да реши унутрашње проблеме, расте конкуренција између САД и Кине и ми видимо да су Кина и Русија означене као кључни противници Вашингтона, а овде САД треба да изграде односе и разреше проблеме у односима са Руском Федерацијом. То би могао да буде добар сигнал за почетак нормалног дијалога. Ако дође до званичног позива, то би вредело размотрити и ако то доведе до обнове ефикасног дијалога, онда плусеви повратка могу да надмаше минусе. А ако је то стара прича на нови начин, онда је Русији сасвим добро и у оквиру постојеће ’двадесеторке‘“, објашњава за Спутњик руски експерт Викторија Панова.
Руски сенатор Алексеј Пушков навео је да би пре него што се размотри повратак Русије у Г8 требало одустати од санкција, а такође му није баш ни најјасније како се 70 врста санкција, које су САД увеле Русији, уклапа са том жељом да врате Москву у тај формат.
Понор који је тешко превазићи
Политиколог Павел Шипилин упозорава да сви ти предлози о придруживању Русије Г7, односно о претварању Г7 у Г8, имају потпуно прагматичан циљ — одвојити Русију од Истока, Кине, Индије, и намамити је у мрежу Запада.
„Мислим да они сами разумеју да је то тешко могуће, јер је очигледно да се вредности Русије и Запада не поклапају, а у последњих пет година између нас се створио некакав понор и тешко да се тај јаз може превазићи без изградње чврстог моста за који би биле заинтересоване све стране. Путин је рекао да он не одбија никакве контакте, тј. теоретски је могуће учешће Русије на Самиту Г7, али у формату Г7 плус Русија, али никако Г8. Искрено, ја бих волео да се одржи форум Г7 плус Русија, Индија и Кина. Чини ми се да то треба постићи, јер би то била улица са двосмерним кретањем. И Исток и Запад су заинтересовани једни за друге. Наравно, потребно је приближавање или барем разјашњење ставова. Ми живимо на прилично малој планети и мора се наћи место за различите концепте, и источни, и западни. Исток и Запад морају да разјасне и ускладе ставове и нађу заједничке додирне тачке“, напомиње Шипилин.
Међутим, експерт сматра да је прикључивање Русије Г7 у супротности са том конструкцијом, а посебно у облику у којем га Макрон и Трамп замишљају. То је, како истиче Шипилин, врста „шаргарепе“ због које Русија треба да напусти своје партнере у источном блоку, а то је тешко могуће.
Према наводима западних медија, Француска је узела у обзир жељу САД да поново укључи Русију у Г8 следеће године, али је председник те земље Емануел Макрон нагласио да ће много тога зависити од развоја ситуације у Украјини.
Сваки дијалог бољи од звецкања оружјем
С друге стране, на састанку са Макроном ове недеље Владимир Путин је сваки контакт са Г7 оценио као користан и није искључио обнављање формата Г8, али је такође истакао и да то није „само по себи циљ“.
„У принципу, ово показује да је сваки дијалог увек бољи од некаквог звецкања оружјем или закулисних разговора и нагађања. Русија је увек показивала да је отворена за дијалог, а Путин је о томе говорио и на састанку са Макроном... Стога, потпуно пуноправни формат Г8, који сада не постоји, сугерише да се ’седморка‘ не осећа потпуно и да јој недостаје један члан, јер присуство највеће земље, која игра одређену улогу у геополитици, тај формат чини комплетнијим“, наводи депутат Државне думе и заменик председника Комитета за информациону политику Александар Јушенко.
Он за Спутњик наглашава да је политика конфронтација погубна не само за политичаре и лидере тих земаља, него и за њихове грађане, који захтевају да се прекине са конфронтацијом и санкцијама, с обзиром да то не погађа само Русију, већ и грађане тих земаља и њихов бизнис.
Америка и ЕУ су схватиле да је потребно успоставити не само политички дијалог, него и обновити економске односе, јер светска економија почиње да успорава и нико не жели да падне у рецесију, укључујући и европске земље.
Обнављање економских односа између Брисела и Москве помоћи ће европским земљама да њихова економија порасте.
„То је очигледно, јер су током много година санкционе политике трпели пре свега национални интереси европских земаља, чак и највећих европских земаља које су мотор ЕУ, укључујући Немачку, Италију и Француску. Због тога, наставак дијалога и повратак Русије у формат Г7, тачније Г8 у будућности, која ће се формирати, указује да потребе тих земаља преовладавају над политичким амбицијама политичара“, каже Јушенко.
Шеф Комитета Савета федерације за међународне послове Константин Косачов је упозорио да би повратак Русије у Г8 имао смисла само ако се преостали чланови међународног клуба не би ујединили по принципу „седам против једног“.
